У дијалогу са Дуњом, Фросина може да размишља о себи. Може да ради. Воли да почне плесом, импровизацијом, загревањем за тај дијалог. Дуња воли да плеше, свира, разговара, али никад није била аутор. Уз своју пријатељицу Фросину, с којом дели и дилеме, постала је и то.