Поштанске марке са ликовима глумаца у Атељеу 212
БЕОГРАД: На светски Дан позоришта у Атељеу 212 представљене су поштанске марке са ликовима знаменитих глумаца - Милорада Мандића Манде, Небојше Глоговца, Мире Ступице, Бате Живојиновића, Љубише Самарџића, Слободана Алигрудића, Предрага Лаковића и Соње Савић.
Такође, предстваљена је и марка поводом обележавања 100 година од настанка Удружења драмских уметника.
Овом приликом окупиле су се породице славних уметника, попут Мандине жене Ање Мадић, а само на један дан чак из Париза дошла је унука Мире Ступице са сином.
Да ода почаст колегама и својој куми Мири Ступици стигла је и Бранка Веселиновић. О својим пријатељима са пуно сете и пијетета говорили су Аљоша Вучковић, Бранка Петрић, Светлана Бојковић, Горан Јевтић, Милан Цаци Михаиловић, Весна Чипчић, Мирослав Жужић и Милка Фрушић. Они су говорили о животу и раду глумаца, а на крају им и посветили песму и неколико личних сећања.
Горан Јевтић је открио окуљенима да је Милорад Мандић манда одувек желео да буде пилот, али због висине није могао да стане у авион.
"Био је директор позоришта Бошко Буха и сам је направио и име и презиме и надимак "Манда", што је сада као неки бренд. Започео је реновирање позоришта борећи се за достојанство професије и најмлађе публике. Био је власник несвакидашњег, раскошног, комичарског дара. Истицао је да позориште последња оаза мисли, место да номе се стичу дрогоцена искуства и размењују осећања" казао је Горан Јевтић.
Глумац Цаци Михаиловић говорио је о Предрагу Пепију Лаковићу и том приликом истакао како је маестрално играо мале људе са маргине, самотњаке, боеме...
"И сам је био боем. Волео је кафану и људе. "Бољи живот" му је донео популарност, али се он није добро с њом сналазио. Зато је и последње дане провео далеко од тога, у скромној кући крај обале Тисе, горак због свега што нам се догађало. На крају су га ти таласи Тисе и пригрлили" казао је Цаци.
О јединствености Соње Савић говорио је Мирослав Жужић.
"Имала је сензибилитет који се лепио за филмску траку. Била је последња генерација глумаца који су живели и умрли за идеале. У Љубљани су је звали икона побуне што се њој допадало, мада се увак називала чланом панк генерације која је говорила шта други мисле, а не смеју да кажу" казао је Жижић.
Весна Чипчић посветила је "Серенату" Милоша Црњанског "своме Шудри", а Милка Фрушић, другарица Бате Живојиновића подсетила је на његов велики филмски опус, као и огромну популарност у Кини због улоге у "Валтеру".
Бранка Петрић говорећи је о својој пријатељици Мири Ступици упоредила ју је са енергијом која преплављује,
Светлана Бојковић је казала да су емоције биле покретач и снага Небојше Глоговца.
"Њима је пунио душу себи и другима. Волео ј еглуму јер тако могао да боље разуме друге људе и проживи нешто из њиховог живота. Био је посвећеник, отворен, неоптерећен славом. Био је Хамлет, старији од њега. Ако сте га гледали како глуми, сигурно га нећете заборавити" рекла је Бојковић.