Они се питају, истражују, креирају, кроз уметност мењају свет

Зар не би тако требало да буде стално, а не само после трагичних догађаја? Зар нису они ти који би највише требало да се питају о друштву и будућности?

- Да се питају, да истражују, покрену се, стварају, да траже свој језик, свој став, да се пробуде, да се натерају, једни друге мотивишу и, понављам, да се коначно питају - то је искуство које немају готово никад, те је оно драгоцено за њих - сматра глумица и драмска педагошкиња Соња Младенов Лештар која се од почетка свог про-

фесионалног рада бори управо за то да се ставови младих чују и да они изграде критичко мишљење. - Стварање одговорности ствара мотивацију. Постављање питања, у моменту кад мислиш да никоме није битно твоје мишљење, ствара мотивацију. Поверење, дозвољавање грешке, обострано ра-зумевање, несебично давање и борба за младе - стварају мотивацију. И најзад саме теме су довољно провокативне да захтевају ангажман, одговорност и мотивацију.

Нови Сад је прошле године, као Европска престоница културе, управо у ово време, током маја, али и априла, креирао програм за младе и, што је још важније, активно их укључио да буду креатори тих програма. Соњина трупа „Држ  - не дај” била је део тог важног тренутка. Управо су ту трупу Соња и њене колеге покренули као млади, тек свршени студенти Академије уметности у Новом Саду, ентузијасти који нису могли ни да замисле шта ће им то донети, уверени да ће се бавити класичним позориштем и да је њихов појединачни крајњи циљ институционално позориште, а да је ова позоришна трупа неки вид успутне станице.

Искуство Соње Младенов Лештар говори да, уколико буду едуковани и упитани за мишљење, млади имају шта да кажу.

- Требало би да будемо довољно отворени за то да се њихово мишљење не слаже са нашим, те да га, такво какво јесте, користимо у уметничке сврхе. Они имају у себи бунт који не треба гушити, ни развијати у агресију, већ кроз уметност каналисати. Задајмо себи циљ да охрабримо младе да кроз овакве и сличне пројекте кажу своје мишљење - поручује Соња Младенов Лештар.

- Приликом кандидатуре Новог Сада, који је касније и добио титулу Европске престонице културе, написали смо идеју пројекта који је прошао у програмску књигу и, ма колико нам сви говорили колико је то значајно, сами нисмо одмах осетили тај значај - објашњава Соња и наводи да су тада упловили у петомесечну авантуру, звану „Повуци потегни” - представу која се бавила темама попут солидарности, мигрантске кризе, женских права, антифашистичке традиције и евроскептицизма. - У марту 2018. године добијамо позив за сарадњу на пројекту „Eye.net„, који се бави младима, друштвено ангажованим театром и едукацијом. Прихватамо, и даље не слутећи која врста одговорности је у питању. Трупа „Држ’ – не дај” постала је наша матица из које могу да излазе различити видови уметничких и друштвено ангажованих покрета. Преко јавног позива јавило се чак 60 младих, што је за нас био неочекиван број. Привремено смо примили све који су се појавили на аудицији. Редитељка Маја Гргић и ја смо тражиле начине како да их што више задржимо сматрајући да неко ко жели да се бави позориштем, активизмом и политиком не треба да буде одбијен. Након три недеље радионичарског рада, спонтане селекције, одобрења координатора Бојана Милосављевића да у представи игра шест уместо пет младих, направиле смо четири поделе глумаца за исту представу. Алтернацијама и принципом више подела створили су се јача заједница, свест о замењивости, али не и о конкуренцији (компетицији), као и богатији материјал за рад.

Направљена је представа која је успешно играна у пет европских земаља, а касније, уз подршку Градске управе за културу, десет пута и у Новом Саду. Соња Младенов Лештар потврдила је да су ти млади имали изграђене ставове, да су образовани, свестрани и талентовани, али поред богатства које су понели са собом, из пројекта су изнели још више. Она сматра да је управо титула ЕПК била одлична платформа која је охрабрила бројне организације, попут њене, да шире своје идеје и пројекте, и тако подрже младе.

- Најважнија чињеница јесте да су наши учесници добили ветар у леђа, те охрабрени пројектима попут наших постали председници разреда, студенти политичких наука, међународне сарадње, сценског дизајна, продукције, режије и глуме на престижним универзитетима, како у Србији тако и у Немачкој и Француској - истиче Соња, која је и професорка у Гимназији „Лаза Костић”, где је баш током припрема Новог Сада за титулу Европске престонице културе покренут и нови смер, и то за сценске и аудио-визуелне уметности. - Поред тога, добар део њих су постали активисти по питању најразличитијих друштвених тема. Сви су и даље у контакту са нама, као и једни са другима, те се међусобно подржавају. Е, ове ствари сматрамо највећим успехом.

На велико задовољство публике, али и младих глумаца, управо ту је настала представа „Некрштени дани“, која се бави темом новосадске рације 1942. године.

- Можда је ово некоме безначајно, али треба разумети да је младом човеку који има 16-17 година, притиснут са свих страна небројеним обавезама према школи, хобију, родитељима, али и неквалитетним

садржајима, ово један од важнијих догађаја на којима добија искуствено учење кроз позориште и шири племениту мисао, идеју и став. Напокон га неко пита и слуша шта има да каже - закључује Соња Младенов Лештар.

Да се глас младих чује и даље и више

Поменути пројекат „Eye.net„ наставиће да живи и то кроз један од најстаријих позоришних фестивала „Стеријино позорје”, а свој важан задатак наставиће и фестивал „Упад” и Новосадске позоришне игре, које су прошле године први пут организоване. Као координатор пројеката међународне сарадње у Фондацији „Нови Сад – Европска престоница културе”, позоришни редитељ Бојан Милосављевић био је укључен у планирање и реализацију сва три поменута пројекта и истиче да је кључно управо то што они настављају да живе као програмски легати пројекта Европске престонице културе.

- Фестивал „Упад” ће ове године имати своје пето издање, а његова специфичност је у томе што су селектори фестивала млади - динамична група од петнаестак њих различитог профила, који сваке године одлазе и долазе, бирају представе и, након сваке представе, учетвују као модератори разговора - каже Милосављевић. - Методологија је, кроз европски пројекат, преузета од италијанског фестивала „Киловат„. Носилац „Упад-а” је Студентски културни центар Нови Сад, који је једна од најбољих омладинских јавних установа културе у Србији. Свакако један од најважнијих резултата пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” јесте активно укључивање младих у културу. У тиму Фондације, која је реализовала пројекат, такође је било пуно младих који су највише допринели програму. Осим учешћа у програмима, много младих учествовало је у међународним пројектима и разменама. То су заиста значајна искуства. Рецимо, једна девојка из Новог Сада, која је од почетка учествовала у „Eye.net„ пројекту, ове године је уписала студије филмске режије у Паризу. Неки од њих су, инспирисани пројектом, уписали студије политичких наука или уметничке продукције.

Бојан Милосављевић најављује и документарни филм у оквиру пројекта „Eyе.nеt„, у којем је концепт представа приказан кроз разговор младих из сваке од партнерских држава.

Било је изузетно узбудљиво слушати дебате младих о специфичним темама, као што су култура сећања или екологија, јавни простори, економска експолатација, инклузија - открива Милосављевић. - Група из Литваније укључила је глувонеме младе, а део фестивала смо извели и у ШОСО „Милан Петровић”. Специфичност „Eye.net„ пројекта је и играње представа у средњим школама. То је део кампање за укључивање театра у образовање, као методологије рада у разним друштвеним предметима, не само као класичне драме. Овим пројектом смо заправо омогућили младима да, као део неформалног политичког образовања, кроз креативни процес размишљају и дебатују о својој будућности са вршњацима из неколико држава. Велика је радост и одговорност помоћи младима да разумеју свет у коме живе и у будућности створе неки бољи - без ратова, граница и насиља, свет љубави, правде, једнакости.

Уметност уједињује и отвара срца људи

Апсолутни фаворит првих Новосадских позоришних игара, у продукцији Позоришта младих, била је управо представа „Гердина соба”, Особњак театра из Санкт Петербурга.

Глумица те представе Алиса Олејник за лист „Дневник” каже да је такав фестивал кључан за културни живот града.

- Без позоришта, музике, јавних предавања, музеја, где људи могу искусити суптилне енергије и задовољити своју глад за креативним и духовним растом, град је једно тужно место - сматра Алиса Олејник и додаје да, када изместимо позориште или музику напоље, бришемо границе за људе и постајемо једно. - Уметност уједињује и отвара срца људи. Што се више бавимо креативним активностима, мање је простора за злобу и лоше поступке. Мислим да ваш град води рачуна о томе и сматрам да је то заиста инспиративно.

Управо су то учинила „Гуливерова путовања”, редитеља Кокана Младеновића, која су тада отворила прве Новосадске позоришне игре, центар града претворила у позоришну сцену и сву публику повела у важну мисију – начинити свет лепшим местом. Ту мисију Новосадске позоришне игре настављају, с обзиром на то да је баш прошле недеље завршено друго издање тог фестивала, које је обухватило 12 представа из земље, региона, па чак и из Израела и Шпаније.

Б. Павковић

Фото: В. Величковић

Нови Сад може да врати титулу културне авангарде

Улагање у омладинску културу тек ће се осетити у будућој култури града - мишљење је коордионатора Бојана Милосављевића.

- Сматрам да Нови Сад тренутно у многим сегментима има атрактивнију културну политику и квалитетније програме и од Београда који је знатно већи град - наглашава он. - Нови Сад има капацитет да поврати титулу културне авангарде у Србији. То смо доказали бројним програмима у оквиру титуле Европска престоница културе.