Жељко Груловић: Пројектом подршке уметницима заокружујемо процесе који трају неколико година

Жељко Груловић сматра да је финансирање продукције уметничких дела један од акутних проблема на нивоу Србије и да је зато пракса јавних конкурса који су окренути, односно дају могућност финансирања продукције уметничких дела, од посебног значаја.

- Верујем да је овај конкурс један од добрих начина за промоцију, како младих и неафирмисаних уметника, тако и уметника и уметничких колектива који су већ видљиви на сцени, а посебно кроз њихов сусрет и упознавање на једном јединственом догађају - каже Жељко Груловић. - Калеидоскоп културе је, са друге стране, медијски изузетно видљив, стога верујем да је то један од аспеката који је посебно важан за младе и неафирмисане ствараоце.

Груловић напомиње како му јавни конкурси нису страни, па чак ни они које је расписала Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе”.

- Искрено двоумио сам се да ли да конкуришем, односно учествујем јер сам као део колектива већ учествовао пре две године на Калеидоскопу културе и некако ми се чинило да је преблизу да поново учествујем, али је на крају пресудила жеља да искористим могућност финансирања за реализацију идеје - пројекта који заправо за мене лично представља неку врсту заокруживања процеса који траје већ неколико година, а тиче се преиспитивања сећања и премишљања 90-тих година. Мислим да сам имао потребу да ставим тачку на тај процес да би се могло ићи даље. Како сам прошле године био координатор пројеката, односно изложбе која се одржала у Музеју савремене уметности Војводине, која је у фокусу имала уметничко наслеђе група Лед Арт-а, Арт Клинике и Шок Задруге, дакле колектива чији сам и сам члан, а које су се поприлично снажно и опширно бавиле управо феноменима 90-тих година, посебно Лед арт, који је и настао у тим годинама, за мене је ово била прилика да се феноменом деведесетих бавим из мало другачије перспективе који је мени недостајала. Одбијам а да не радим у колективу, па ћу се тако и за овај пројекат консултовати и сарађивати са блиским људима чије мишљење и знање веома ценим. Те иако је реализација пројеката на мени, без Душана Заклана, Дарије Драгојловић и Филипа Марковиновића се не би се упуштао у овај пројекат. Наравно, позајмићу нешто и од Лед арт-а јер не желим другачије - напомиње Груловић.

- Без слободних и независних простора нема ни експериментисања у пољу уметности и културе, што је  неопходно за развој и напредак,то је просто улога независних колектива, док институције са друге стране, имају своју исто тако важну улогу у развоју комплекса креативног Дистрикта. Верујем да само кроз синергију таквих простора, независних и институционалних, можемо да добијемо целину која би представљала нешто живо, иновативно на општу добробит грађана и културних делатника - сматра Груловић.

Наш саговорник сматра да је претенциозно са његове стране да свој пројекат окарактерише као претерано значајан или важан, јер је то за њега покушај да постави одређена питања везана за 90-те године прошлог века како другима, тако и самом себи, трагање за узроцима неких данашњих дешавања и покушај дешифровања нечега што измиче када покуша да се опише речима.

- Све то је представљено кроз неку врсту инсталације састављене од низа објеката, који сами по себи имају неку повезаност али могу и да функционишу и као сепаратни објекти који представљају одређене догађаје или физичко психолошка места и стања. Трагање за неким мета наративом без претензија за давањем коначног одговора. С обзиром да  имам доста искустава у попуњавању пријава није било тешко, али форма конкурса јесте прецизна и тера те да добро промислиш шта радиш и како желиш да прикажеш своју идеју и то је похвално, јер људима који немају искуства са писањем односно попуњавањем оваквих форми даје захтеван, али решив задатак и на тај начин их спрема за писање комплекснијих апликација - рекао је Груловић.

Калеидоскоп културе - платформа за презентацију и умрежавање уметника

Јачање уметничке сцене кроз допринос видљивости уметника из целе Србије тема је и главни циљ јавног конкурса за шести Калеидоскоп културе, који ће бити реализовани на овогодишњем Калеидоскопу културе у Новом Саду.

- Чини ми се да је на нивоу концепта за Калеидоскоп културе битно издвојити то да је поприлично флексибилан, док са друге  стране функционише као нека врста временски дугачког фестивала, али опет јасно временски позиционираног и одређеног, што омогућава да се велики број садржаја адекватно покрије и перципира. Иако траје већ шест година, чини ми се да није добио неку коначну форму, што је мени лично доста занимљиво и подстицајно - истиче Груловић.

Жељко сматра да се догађаји попут Калеидоскопа културе у широј јавности погрешно перципирају јер уметничка сцена има своја уметничка стремљења и интересовања на која догађаји, попут Калеидоскопа културе, директно не утичу, нити треба директно да  утичу.

- Верујем да је примарна улога Калеидоскопа културе, бар га ја лично видим тако, да буде платформа за презентацију и умрежавање уметника и других актера у култури. Као таква  платформа, Калеидоскоп даје, осим временског оквира, просторне и финансијске могућности и стога је изузетно важан, пре свега за Нови Сад, а верујем и шире, и у томе видим његов допринос промени опште парадигме, односно допринос прихватању чињенице да је потребно стабилно и континуирано финансирање културе и уметности. Дакле, Калеидоскоп је баш овакав био и јесте потребан уметничкој сцени - наглашава Груловић.

Он верује да, с обзиром да пројекти обнове и изградње Дистрикта и мреже културних станица још нису до краја финализирани, пуно сагледавање потенцијала и резултата је још увек непотпуно односно немогуће.

- Као  позитивни аспекат издвојио бих пре свега децентрализацију кроз мрежу до сада формираних културних станица која је довела уметничке и културне садржаје у делове града који нису имали просторе за културу. Оно што је битно је да жива, експериментална и алтернативна, некада би рекли авангардна уметност и култура не смеју да се доживљавају као декорација, већ најпрогресивнији део једног друштва, део који је увек мало испред свог времена и као такав изузетно важан за разумевање онога што јесмо и што можемо/желимо постати - каже Груловић.

- Од локалних уметника, који су ми савременици и за које сматрам да су вредни пажње, издвојио бих Андреу Палашти, Милицу Дукић, Adriеnn Ујхази, Дарију Драгојловић, Милана Нешића, Владимира Илића, Бојана Дојкића, Слободана Стошића, Гојка Дутину, Немању Миленковића... Од радно-културних-уметничких колектива са локала, наравно колектив чији сам члан Шок Задругу, као и колектив Графичке Мреже, док ван Новог Сада, Ремонт и Матријаршију из Београда. Има још пуно других које бих споменуо, за мене је уметничка сцена у Србији изузетно жива и занимљива, али ето неки кратак и крајње субјективан избор - рекао је Жељко Груловић.

Уметношћу против изазова модерног доба

У данашње време важно је да уметност приближимо обичном човеку и на тај начин помоћу уметности да превазилазимо све изазове са којима се суочавамо у овом модерном добу.

- Огромни технолошки, еколошки, идеолошки, демографски, биолошки... проблеми, који су све већи и већи, нас чини се, све повезују. Оно што уметност и култура никако не смеју да буду у времену које обликују велике кризе, које су ту или нам се великом брзином приближавају, је ескапистичко декоративно возило. Као члана колектива Шок задруге, односно Мултимедијалног центра Лед Арт, природно је да је за мене један од узора и разлог зашто мислим, како мислим и радим, како радим, Никола Yafo,takođе ми је значајан рад Живка Грозданића Гере, како као уметника тако и  као културног радника, продуцента и mеnayеra. Њихова, пре свега друштвена храброст и уметнички ангажован, приступ питањима етике у уметничкој пракси, као и подршке културном развоју средине у којима живе, су нешто чему стремим, а на чему лично итекако имам још пуно да радим - закључио је Жељко Груловић.

И. Јапунџа