Željko Grulović: Projektom podrške umetnicima zaokružujemo procese koji traju nekoliko godina

Željko Grulović smatra da je finansiranje produkcije umetničkih dela jedan od akutnih problema na nivou Srbije i da je zato praksa javnih konkursa koji su okrenuti, odnosno daju mogućnost finansiranja produkcije umetničkih dela, od posebnog značaja.

- Verujem da je ovaj konkurs jedan od dobrih načina za promociju, kako mladih i neafirmisanih umetnika, tako i umetnika i umetničkih kolektiva koji su već vidljivi na sceni, a posebno kroz njihov susret i upoznavanje na jednom jedinstvenom događaju - kaže Željko Grulović. - Kaleidoskop kulture je, sa druge strane, medijski izuzetno vidljiv, stoga verujem da je to jedan od aspekata koji je posebno važan za mlade i neafirmisane stvaraoce.

Grulović napominje kako mu javni konkursi nisu strani, pa čak ni oni koje je raspisala Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

- Iskreno dvoumio sam se da li da konkurišem, odnosno učestvujem jer sam kao deo kolektiva već učestvovao pre dve godine na Kaleidoskopu kulture i nekako mi se činilo da je preblizu da ponovo učestvujem, ali je na kraju presudila želja da iskoristim mogućnost finansiranja za realizaciju ideje - projekta koji zapravo za mene lično predstavlja neku vrstu zaokruživanja procesa koji traje već nekoliko godina, a tiče se preispitivanja sećanja i premišljanja 90-tih godina. Mislim da sam imao potrebu da stavim tačku na taj proces da bi se moglo ići dalje. Kako sam prošle godine bio koordinator projekata, odnosno izložbe koja se održala u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, koja je u fokusu imala umetničko nasleđe grupa Led Art-a, Art Klinike i Šok Zadruge, dakle kolektiva čiji sam i sam član, a koje su se poprilično snažno i opširno bavile upravo fenomenima 90-tih godina, posebno Led art, koji je i nastao u tim godinama, za mene je ovo bila prilika da se fenomenom devedesetih bavim iz malo drugačije perspektive koji je meni nedostajala. Odbijam a da ne radim u kolektivu, pa ću se tako i za ovaj projekat konsultovati i sarađivati sa bliskim ljudima čije mišljenje i znanje veoma cenim. Te iako je realizacija projekata na meni, bez Dušana Zaklana, Darije Dragojlović i Filipa Markovinovića se ne bi se upuštao u ovaj projekat. Naravno, pozajmiću nešto i od Led art-a jer ne želim drugačije - napominje Grulović.

- Bez slobodnih i nezavisnih prostora nema ni eksperimentisanja u polju umetnosti i kulture, što je  neophodno za razvoj i napredak,to je prosto uloga nezavisnih kolektiva, dok institucije sa druge strane, imaju svoju isto tako važnu ulogu u razvoju kompleksa kreativnog Distrikta. Verujem da samo kroz sinergiju takvih prostora, nezavisnih i institucionalnih, možemo da dobijemo celinu koja bi predstavljala nešto živo, inovativno na opštu dobrobit građana i kulturnih delatnika - smatra Grulović.

Naš sagovornik smatra da je pretenciozno sa njegove strane da svoj projekat okarakteriše kao preterano značajan ili važan, jer je to za njega pokušaj da postavi određena pitanja vezana za 90-te godine prošlog veka kako drugima, tako i samom sebi, traganje za uzrocima nekih današnjih dešavanja i pokušaj dešifrovanja nečega što izmiče kada pokuša da se opiše rečima.

- Sve to je predstavljeno kroz neku vrstu instalacije sastavljene od niza objekata, koji sami po sebi imaju neku povezanost ali mogu i da funkcionišu i kao separatni objekti koji predstavljaju određene događaje ili fizičko psihološka mesta i stanja. Traganje za nekim meta narativom bez pretenzija za davanjem konačnog odgovora. S obzirom da  imam dosta iskustava u popunjavanju prijava nije bilo teško, ali forma konkursa jeste precizna i tera te da dobro promisliš šta radiš i kako želiš da prikažeš svoju ideju i to je pohvalno, jer ljudima koji nemaju iskustva sa pisanjem odnosno popunjavanjem ovakvih formi daje zahtevan, ali rešiv zadatak i na taj način ih sprema za pisanje kompleksnijih aplikacija - rekao je Grulović.

Kaleidoskop kulture - platforma za prezentaciju i umrežavanje umetnika

Jačanje umetničke scene kroz doprinos vidljivosti umetnika iz cele Srbije tema je i glavni cilj javnog konkursa za šesti Kaleidoskop kulture, koji će biti realizovani na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture u Novom Sadu.

- Čini mi se da je na nivou koncepta za Kaleidoskop kulture bitno izdvojiti to da je poprilično fleksibilan, dok sa druge  strane funkcioniše kao neka vrsta vremenski dugačkog festivala, ali opet jasno vremenski pozicioniranog i određenog, što omogućava da se veliki broj sadržaja adekvatno pokrije i percipira. Iako traje već šest godina, čini mi se da nije dobio neku konačnu formu, što je meni lično dosta zanimljivo i podsticajno - ističe Grulović.

Željko smatra da se događaji poput Kaleidoskopa kulture u široj javnosti pogrešno percipiraju jer umetnička scena ima svoja umetnička stremljenja i interesovanja na koja događaji, poput Kaleidoskopa kulture, direktno ne utiču, niti treba direktno da  utiču.

- Verujem da je primarna uloga Kaleidoskopa kulture, bar ga ja lično vidim tako, da bude platforma za prezentaciju i umrežavanje umetnika i drugih aktera u kulturi. Kao takva  platforma, Kaleidoskop daje, osim vremenskog okvira, prostorne i finansijske mogućnosti i stoga je izuzetno važan, pre svega za Novi Sad, a verujem i šire, i u tome vidim njegov doprinos promeni opšte paradigme, odnosno doprinos prihvatanju činjenice da je potrebno stabilno i kontinuirano finansiranje kulture i umetnosti. Dakle, Kaleidoskop je baš ovakav bio i jeste potreban umetničkoj sceni - naglašava Grulović.

On veruje da, s obzirom da projekti obnove i izgradnje Distrikta i mreže kulturnih stanica još nisu do kraja finalizirani, puno sagledavanje potencijala i rezultata je još uvek nepotpuno odnosno nemoguće.

- Kao  pozitivni aspekat izdvojio bih pre svega decentralizaciju kroz mrežu do sada formiranih kulturnih stanica koja je dovela umetničke i kulturne sadržaje u delove grada koji nisu imali prostore za kulturu. Ono što je bitno je da živa, eksperimentalna i alternativna, nekada bi rekli avangardna umetnost i kultura ne smeju da se doživljavaju kao dekoracija, već najprogresivniji deo jednog društva, deo koji je uvek malo ispred svog vremena i kao takav izuzetno važan za razumevanje onoga što jesmo i što možemo/želimo postati - kaže Grulović.

- Od lokalnih umetnika, koji su mi savremenici i za koje smatram da su vredni pažnje, izdvojio bih Andreu Palašti, Milicu Dukić, Adrienn Ujhazi, Dariju Dragojlović, Milana Nešića, Vladimira Ilića, Bojana Dojkića, Slobodana Stošića, Gojka Dutinu, Nemanju Milenkovića... Od radno-kulturnih-umetničkih kolektiva sa lokala, naravno kolektiv čiji sam član Šok Zadrugu, kao i kolektiv Grafičke Mreže, dok van Novog Sada, Remont i Matrijaršiju iz Beograda. Ima još puno drugih koje bih spomenuo, za mene je umetnička scena u Srbiji izuzetno živa i zanimljiva, ali eto neki kratak i krajnje subjektivan izbor - rekao je Željko Grulović.

Umetnošću protiv izazova modernog doba

U današnje vreme važno je da umetnost približimo običnom čoveku i na taj način pomoću umetnosti da prevazilazimo sve izazove sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu.

- Ogromni tehnološki, ekološki, ideološki, demografski, biološki... problemi, koji su sve veći i veći, nas čini se, sve povezuju. Ono što umetnost i kultura nikako ne smeju da budu u vremenu koje oblikuju velike krize, koje su tu ili nam se velikom brzinom približavaju, je eskapističko dekorativno vozilo. Kao člana kolektiva Šok zadruge, odnosno Multimedijalnog centra Led Art, prirodno je da je za mene jedan od uzora i razlog zašto mislim, kako mislim i radim, kako radim, Nikola Yafo,takođe mi je značajan rad Živka Grozdanića Gere, kako kao umetnika tako i  kao kulturnog radnika, producenta i menayera. Njihova, pre svega društvena hrabrost i umetnički angažovan, pristup pitanjima etike u umetničkoj praksi, kao i podrške kulturnom razvoju sredine u kojima žive, su nešto čemu stremim, a na čemu lično itekako imam još puno da radim - zaključio je Željko Grulović.

I. Japundža