„В као Вендета” Алана Мура и Дејвида Лојда
У неколиким протестним окупљањима широм Западног света у последњој деценији лако је било запазити демонстранте који су носили маску белог, насмејаног лица, нарумењених образа, са мускетарским брчићима и брадицом, са високим шеширом.
Препознатљива маска има врло јасно значење: активни отпор репресивним режимима, а направљена је по узору из графичке новеле “В као Вендета” односно целовечерњег филма из 2005. године. “В као Вендета” је најпре, од септембра 1988. до маја 1989. године, објављена као мини серија у издању “ДЦ Цомицс”-а у 10 свезака; након сјајног пријема код публике и критике стрип је доживео неколико нових издања од којих су два, “30th Anniversary Deluxe Едитион” и “Абсолуте Едитион”, послужила као основ за новоизашло издање “Чаробне књиге” под ознаком “Специал ДЦ Голд”, великог формата и луксузне опреме, на 400 страна, које је обогаћено „додатним страницама стрипа и илустрацијама уметнутим у ток приче, и са знатно подробнијим пратећим садржајем“.
За литерарни предложак стрипа заслушан је Алан Мур (1953), изузетно егзотична личност (он је окултиста, церемонијални маг и пропагатор анархистичких начела) и један од највећих иноватора “прича у сликама” – барем оног компанијског сегмента - друге половина 20. века. Иза њега стоје ремек-дела каква су “Сага о створењу из мочваре”, “Надзирачи”, “Из пакла”, “Лига изузетних џентлмена”, “Прометеј”, “Неономикон”.
“В као Вендета” унеколико одскаче од његових препознатљивих интересовања која се крећу у распону од ревитализовања старих супер-јунака, преко рекомбиновања историјских чињеница (стварни и литерарних) до омажа опусима литерарних величина (Лавкрафта). У овом случају реч је, барем на први поглед, о класичној антиутопији (утемељеној на искуствима научнофантастичног жанра (Мур као узоре помиње Орвела, Хакслија, Бредберија, Томаса Диша, Харлана Елисона). Позорница дешавања је Британија која је преживела атомски рат из 1988. године захваљујући чињеници да су лабуристи од Американаца издејствовали да повуку све нуклеарне ракете са територије Британије па Британија није бомбардована али није избегла глобалне последица рата. Последице рата су видљиве и 1997. - када стрип “креће” - како у рационализацији животних намирница тако и у функционисању фашистичке диктатуре једне партије која контролише становништво моћном полицијском машинеријом (уз помоћ црквених моћника), креира јавно мњење односно медијском пропагандом - која подразумева и пароле каква је “Снага кроз чистоћу. Чистоћа кроз веру” и свеприсутни поздрав “Британија истрајава” - држи своје поданике у заблудама. Они који нису по вољи режима (црнци, хомосексуалци, интелектуалци) нестају у концентрационим логорима у којима се врше сваковрсни експерименти “ин виво”. Опстанак и напредовање у служби могуће је само ако постоји безусловна покорност јединке.
Прича почиње кад млада девојка Иви, желећи да себи обезбеди храну и новац за најнужније потребе, одлучи да почне да се бави проституцијом и неспретно покуша да нађе муштерију за кога се испостави да је полицајац Одељења за пороке који има право да са њом ради шта хоће, чак и да је убије. Ту трагедију спречава тајанствени помагач са белом маском, високим шеширом, огрнут дугим плаштом. Тајанствени В одводи Иви у своје склониште препуно уметничких слика, књига и плоча. В наставља своју усамљеничку борбу против система појединачним егзекуцијама, односно рушењем симбола државне моћи (парламента, статуе правде). Све потраге за “шифром В” остају без резултата мада полиција сазнаје да је он један од логораша над којим је вршена тортура што је оставило трага на његовој личности, односно његовој нормалности. Акције које предузима В довешће до масовних нереда и пада једне гарнитуре моћника. Ипак, В ће главом платити своју победу мада ће га, као симбола неуништивости отпора, наследити достојни заменик.
“В као Вендета” комбинација је неколико знаних жанровских образаца (тоталитарна држава, инертне масе, партијски апаратчици, отпор систему) надограђених живописним детаљима (В радо цитира Шекспира и друге песнике) као и атипичним решењима (иако се бори за праведну ствар В има мрачну страну личности која је у стању да мучи Иви). Провокативна почетна поставка о фашизацији Британије, развијена је у раскринкавање свих тоталитарних режима у којима су на кључним положајима људи минорних интелектуалних капацитета, конформисти склони заверама и подметањима да би се пели на лествицама моћи (што је, очито, универзални принцип за све организације које располажу било каквом влашћу). У тако погубном окружењу отворено је питање да ли је деструктивна снага усамљеног осветника, какав је В, довољна за обарање система. Да би постигао катарзу Мур намерно преувеличава снагу појединца дајући му безмало супер моћи и тако га издиже на ниво идеала. Отуда и сам наслов стрипа: уместо знаног В као Викторија - Победа (Черчиловог поздрава у Другом светском рату) сада постоји В као освета за понижење и уништено људско достојаство.
Цртеж Дејвида Лојда (1959) који “личи” на старе црно-беле фотографије које су (не)успешно обојене, са задебљаним линијама и без сенки (кјароскуро) даје читавом дешавању патину прошлих времена у којима су многе појединости трајно изгубљене у слојевима прашине.
Илија Бакић
