СТРИПОВАЊЕ СТИХОВА Визуелни отисак митологије

Од учествовања у раду вршачког клуба “КЕЦ” (Културно експериментални центар) у другој половини 1980-тих (који је организовао и координирао Будимир Бабић, још један од темеља вршачке алтернативе), Њосток је, што у оквирима магазина “Патагонија” што у низу својих самосталних пројеката, почев од фанзина “Крпељ”, развијао свој стриповски андерграунд светоназор у чему су му се придружили бројни алтернативци привучени његовом непосредношћу, сугестивношћу и заразним ентузијазмом. Временом се Њостоково поље рада проширило, поред издаваштва, организовања стрип сусрета и школа, на поље филма и музике (у чему су му здушно помагали отац, легендарни Боћа и брат “Diyеj Зликовац”, док је ћерка Лола била и остала најмлађа стрип ауторка на свету). Но, стрип је био и остао Њостокова централна делатност којој се истрајно и верно враћа.

У својим се досадашњим стваралачким немирима и трагањима Њосток кретао у опречним крајностима: од сировог и брбљивог “андерграунда” до високог “арт-ауторског” стрипа, од тривијалне и бизарне порнографије (са зрнцима морбидности), политички сатиричних памфлета преко чистог лудизма неограниченог просторима и временима нити принципима приповедања до рафинираних апсурда на, и по трагу једног Хармса, прозне фантастике до креативног сусрета са краљицом писане речи – поезијом, конкретно поезијом Васка Попе у албуму „Вучја земља“  (издавача ”Удружења за промоције алтернативне културе”, “Вршачког културног круга” и “Тачке сусретања”, 2022. година). У тој авантури Њосток је за сарадника имао талентовану Сању Степановић која је овом подухвату подарила и своја самостална дела.

Сања и Њосток пошли су у “стриповању стихова” са другачијих полазишта него што су то чинили многи сликари у графичким мапама које су пратиле и илустровале стихове. Сликарски доживљај стихова баштини наслеђе протеклих векова и низа сликарских покрета, а све у намери да “ослика” стихове који се, пак, од модернизма, радо одричу једнозначне, лако читљиве наративности. Отуда комуникација речи и слике тражи својеврсне компромисе и свођење на колико-толико препознатљиве (статичне) форме. Стрип је, у односу на сликарство, понајпре врло млад, условљен и зависан од развоја технике масовне штампе. По свом се облику и имплицираним садржајима првенствено везује за савремени свет и припадајућу му популарну културу. Коначно, стрип подразумева и динамику (дис)континуираног приповедања кроз низове слика чега је сликарство у потпуности лишено. Њосток и Сања искористили су све што им стрип нуди како би створили самосвојне верзије песничког дела. Знатижељни ће читалац стога у стрип квадратима лако препознати лик Носфератуа али и многе елементе из арсенала хорор жанра. Такође ће се срести са стилизованим искуствима са двобојних пропагандних плаката. Ракурси кадрова односно компоновање стрип табли јасно ће указати на присвајање и прилагођавање метода филмске монтаже. Њосток такође не зазире ни од аутоцитатности, особито његових квадрата са луткама-манекенима упечатљиве ликовности, те од варирања у појавама истих или врло сличних квадрата у различитим причама. Једнако је тако посезано за безмало апстрактним, односно до нивоа знака упрошћеним/редукованим цртежима као и за, у андерграуду знаним, робусним новопримитивистичким цртежом.

Наравно, све би ове графистичке финесе биле непотребне и недовољне уколико се између стихова и цртежа не би успоставила веза која би резултирала сасвим оригиналним амалгамом – а управо се то десило. Попина уроњеност у митски, архетипски, заумни, безмало пре-пагански свет који животе и смрти размерава другојачијим аршинима - аршинима које ми више не умемо да рационализујемо - дозвољава различите сликовне ликове и сви су они једнако исправни као што су и једнако погрешни. Јер, оно изван језика тек се приближно може укалупити у језик; једнако тако, таква значења могу добити само овлашни сликарски одраз пошто све што их одређује није у видљивом спектру већ је и у регистрима за које је човек блажено слеп.

Илија Бакић