Стрип авантура: Принцеза и витез међу чудовиштима

То је свакако изузетна прилика (мада је “Чаробна књига” у својој досадашњој продукцији од чак 1000 и кусур наслова већ имала неколико таквих догађаја) коју не треба пропустити посебно када се зна да се ни тамошња критичка перцепција ових дела (изван оне пригодно-пропагандне) није ни захуктала а камоли окончала.

“Мрачна” је епскофантастична прича у два дела (барем за сада) утемељена на неколико тежишних тачака. Најпре упознајемо Арзира, пијаницу и kavgayiju који је једном био витез али је осрамоћен својим испадима и лошим понашањем. А како се лош глас далеко чује и у неком погодбеном стриповском средњевековном свету Арзир једва спаја крај с крајем па изнајмљује свој мач сваком ко уопште понуди било какву цену, што конкретно значи и трима старицама, офуцаног, злокобног изгледа и чудног (испоставиће се крволочног) понашања. Посао води најамника, његовог слугу и налогодавке у далеку земљу у којој је, у замку пуном звери, заточена млада и љупка принцеза. Витез-најамник мачем добијеним од старица побије звери-чудовишта и понуди спас принцези Ислен од које ће уместо похвала добити само ружне речи јер је побио њене – љубимце! Испоставиће се да су старице лагале с намером да принцезу придобију на своју страну, а то је мрачна страна Исленине мајке Мелирен која је делом људско биће а делом гмизавац. Принцеза је плод љубави краља и ове “екстравагантне” мајке, но, страсна веза се изродила у сурову игру наметања воље и окончала у мржњи и убиству мајке. Мелиренин дух није се смирио већ тражио тела у која би се уселио – па макар то било и тело сопствене ћерке. Ислен одбија да се покори мајци и побеђује у двобоју, убија старице које су некада биле њене дадиље, одбија помоћ свог оца и остаје крај рањеног Арзира спремна за нови живот у љубави…

Сценариста Ибер (1971-2020) заплео је класичне елементе епске фантастике (средњевековно окружење, витезове, магију, чудовишта и друге врсте, одсудне борбе Добра и Зла) додајући им поред препознатљивих линија (испаштање због грехова из младости, завере у циљу отимања власти и моћи, храброст и кукавичлук…) и несвакидашње, провокативне и интригантне равни каква је, пре свих, она надметања и сукоба родитеља-деце, конкретно мајке-ћерке, издигнут на ниво отимања младости која се може решити само отвореним сукобом у коме ће једна страна страдати и нестати и тако окончати девијантно-патолошки однос. Ибер овако компликовану ситуацију разрешава без претераног афектирања или декламаторских исказа-монолога, успевајући да његово приповедање започне и до краја остане динамично, да познату жанровску иконографију спретно надогради неочекиваним али упечатљивим детаљима (какав је круна од лептирова око Исленине главе као потврда њених наслеђених и притајених надљудских, мрачних моћи која ће нестати када она одабере светлу страну), све до коначног разрешења у коме принцеза мора да почини грех мајкоубиства како би израсла у слободну и зрелу личност свесну својих снага и мана и, као таква, постала спремна да сама бира своју судбину.

Цртач Венсан Малије (1973) определио се да причи да реалистични лик са благом стилизацијом појединих физиономија односно интензивнијом стилизацијом у приказивању чудовишта (која сва редом имају чељусти пуне опасних зуба али су им тела и главе “поједностављених” црта и облика). Пратећи брзину дешавања Малије монтира табле тако да потцртају акцију док на другим страницама инсистира на лепим, мирним и идиличним пејзажима или љубавним поставкама. И палета боја је адекватно коришћена и избалансирана па тако у свим сценама борбе преовладава црвена боја док су призори мира и природе натопљени јасним светлом.

Илија Бакић