Спомен-збирка Павла Бељанског: 2019. у знаку дипломатије и уметности

Овогодишња излагачка сезона почела је новом поставком Меморијала уметника, која ће трајати до 17. фебруара, са одабраним делима из Основног фонда и портретима и аутопортретима из Документарног фонда четири аутора из колекције, представника епохе српског модернизма чије се годишњице рођења обележавају - Милице Зорић (110), Косте Хакмана (120), Видосаве Ковачевић и Живојина Лукића (130). У априлу ће уследити изложба о Љубици Сокић (1914- 2009) и Богдану Шупуту (1914-1942) већ приказана у Инђији и Београду а сада ће бити и пред новосадском публиком, која ће осветлити животне и стваралачке паралеле два генерацијски блиска уметника чијих се више од седамдесет дела у разним техникама чува у Ликовној збирци.

Сто година од почетка дипломатске каријере Павла Бељанског, у Стокхолму, 1919. биће обележено у јуну изложбом која ће представити значајне дипломатске и културне мисије два дародавца Бељанског (1892- 1965) и Иве Андрића (1892-1975) који су били посвећени уметности и дипломатији. Период између два рата обојица су провела у дипломатској служби, а њихово животно дело у уметности крунисано је 1961. када Андрић добија Нобелову награду, а колекција Бељанског постаје музеј. За собом су оставили два изузетна легата - Задужбину Иве Андрића при САНУ у Београду и Спомен-збирку у Новом Саду. На изложби ће бити представљена вредна дела аутора који су заступљени у обе колекције, као и музејски предмети и архивски материјал.

Јесењи програм започеће изложбом посвећеном таписеријском раду Милице Зорић, поводом 110. годишњице рођења и три деценије од смрти, на којој ће бити тридесетак таписерија импозантних димензија ове уметнице, пет из Спомен-збирке, док ће остале бити позајмљене из других музеја. Крај године обележиће уметност чувеног сликара Марка Челебоновића (1902 - 1986) у чијем богатом опусу се као засебна целина издваја корпус дела која је радио тридесетих година и махом су везана за његову кућу у Сен Тропеу. Овом периоду у Челебоновићевом стваралаштву посвећен је и мастер рад Софије Миленковић који је прошле године добио Награду Спомен-збирке,а она је и аутор поставке. Уз шест Челебоновићевих дела из Спомен–збирке поставка ће представити и слике из других музејских колекција и приватних збирки, а у амбијенту изложбе у новембру ће по 52. пут бити уручена награда за најбољи мастер рад из националне историје уметности.

У жељи да популарише сталну поставку и повремене изложбе Спомен-збирка посебну пажњу поклања едукативним програмима међу којима су Музеј младих, њихове потребе и интеграција у систем културе, Уметничка школица, у сарадњи с Предшколском установом “Радосно детињство”, Teach Арт Леарн English, у коме се младима приближава културна баштина уз учење енглеског језика, као и Музеј за све, чији програми треба да повећају приступачност установа културе особама оштећеног слуха. Спомен-збирка наставља и сарадњу са Школом за дизајн “Богдан Шупут”.

На јсвечаности у Спомен збирци уручене су Повеље клуба добротвора и захвалнице појединцима и институцијама који су помогли у реализацији прошлогодишњих програма.

Повеље клуба добротвора добили су Вера Јовановић, дугогодишња управница Спомен- збирке, која је поклонила лутке које су припадале Изи и Небојши Митрићу, једном од аутора из колекције, за Документарни фонд, као и Хаџи Зоран Јовановић, који је поклонио пет цртежа Ђорђа Табаковића.

Међу добитницима захвалница је и Културна рубрика “Дневника”.

Истраживачки рад у овој години биће посвећен музејској и музиколошкој обради 87 плоча из колекције Бељанског у сарадњи с Академијом уметности, а наставља се и дугорочни рад на дигитализацији фонда. Спомен-збирка ће се својим програмима укључити и у Месец франкофоније, манифестацију Музеји за 10, као и Лето на Тргу галерија. У оквиру међународне сарадње осам дела из Спомен збирке учествоваће на великој међународној изложби о уметности између два светска рата на територији бивше Југославије која ће од априла до августа бити представљена у Љубљани.

Н. Попов