СПОЈ ЕЛЕКТРОНСКЕ МУЗИКЕ И ВИЗУЕЛНЕ УМЕТНОСТИ ПРЕД ПУБЛИКОМ КАЛЕИДОСКОПА

Његове композиције су извођене у познатим музичким салама у Њујорку и Београду, а композиције за удараљке су представљене на међународној конвенцији перкусиониста у Сједињеним Америчким Државама. Његов рад извођен је у Италији, Енглеској, Пољској, Румунији, Аустрији, Хрватској, Словачкој, Мађарској, Бугарској, Немачкој и САД. Љубомир ће се захваљујући јавном конкурсу Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” новосадској публици представити на овогодишњем Калеидоскопу културе.

Јачање уметничке сцене кроз допринос видљивости уметника из целе Србије, тема је и главни циљ јавног конкурса за овогодишњи Калеидоскоп културе. Шта је то што је вас привукло да се пријавите на овај конкурс?

- Могућност сарадње са уметницима и колегама из других сфера уметности је увек примамљива – у овом случају пројекат ће садржати нешто другачији спој гласа, електронске музике и визуелне уметности, у односу на мој prеthodni рад и стваралаштво.

Ово је други по реду конкурс Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” који је био отворен за уметничку сцену из целе Србије. Колико је за уметнике и уметничку сцену битна пракса јавних конкурса и који је њихов значај?

- Прилично сам активан на конкурсима Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”, то је по мом мишљењу добра могућност за остваривање сарадње са врхунским уметницима у земљи и иностранству.

Шта, по вашем мишљењу, овај конкурс доноси младима и да ли је ово прилика да се неафирмисани уметници истакну?

- Мислим да је ово одлична прилика за младе уметнике. Морам да додам да у случају пројекта „Шекспир и пчела – мултимедијална игра”, у реализацији удружења „Арт ритам” увек дајемо шансу младим уметницима. У вези са тим чланове ансамбла чине врхунски млади извођачи, сопранисткиња Радослава Воргић Журжован, али и награђивана уметница Кристина Fеldhammеr из Аустрије која ће се прикључити пројекту у једном сегменту, уствари онолико колико је могуће због услова и финансијских околности. По мом мишљењу, овај конкурс представља добру прилику за повезивање са уметницима из других уметничких дисциплина, првенствено мислим на сарадњу између музичара, књижевника, визуелних и ликовних уметника.

Колико је захтевно било испунити критеријуме пријаве које јавни конкурс прописује?

- Пријава сама по себи није захтевна, али је документација која се доставља комплекснија у односу на друге конкурсе. То је потпуно легитимно право организатора који одобрава средства, да одреди услове који треба да се испуне, самим тим има потпун увид у финансијски оквир и коришћење средстава.

Одабрани пројекти биће реализовани у оквиру шестог Калеидоскопа културе. Како ви видите концепт Калеидоскопа културе и колико је за вас значајно да учествујете у пројекту који је препознат и на европском нивоу?

- Две ствари ми се допадају у вези са Калеидоскопом културе а то су: представљање разноликости Новог Сада и могућност за реализацију пројеката који су уметнички другачији, храбрији и нису подложни било каквој врсти подилажења, односно граница испод које сваки уметник не сме да иде. Чињеница је да се та граница тешко успоставља и оставио бих је критици!

С обзиром на то да се као легат пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе” одржава већ шесту годину заредом, какву промену је Калеидоскоп културе донео на уметничкој сцени?

- Сматрам да свака врста презентације уметности поготово могућности интернационалног препознавања је веома значајна, посебно за ауторе који живе и раде у Србији. Чини се да је увек нешто теже остварити планове и бити видљив или присутан у некој мери на интернационалном плану.

Програми у оквиру Калеидоскопа културе реализоваће се у новосадском Дистрикту и у мрежи културних станица. Како ви гледате на ова два просторна легата пројекта Нови Сад – Европска престоница културе?

- Мислим да је Нови Сад добио много овим просторним легатима, искрено се надам да ће се питање одрживости решити у дужем временском периоду и да ће просторе културних станица бити могуће користити у будућности. Потенцијални проблем је недостатак финансирања као и недовољна buyеtska средства за сарадњу са интернационалним уметницима. Понекад, поред квалитета програма и успешности пројекта, додељена средства нису довољна за оптималан рад уметника и њихово даље уметничко деловање, односно за неку врсту одрживости.

Како бисте описали ваш пројекат који је овом приликом одабран на јавном конкурсу? Због чега је он значајан и који су крајњи циљеви вашег пројекта?

- С обзиром на то да сам један од учесника подухвата и уметничког пројекта званог „Пчелојављење” неколико година уназад, а који је инспирисан књигом професора Миодрага Радовића, јавила се радозналост да ту тему представим на другачији начин. У prеthodnih неколико година сам, заједно са колегиницом композиторком Доротеом Вејновић написао прву и веома ретку збирку соло песама на тему пчеле као и мини оперу „Беес ор нот то бе“, која садржи каузалну везу између Вилијама Шекспира и пчела. Велики драмски писац Шекспир третирао је свет пчела веома специфично у својим делима, пчела је за њега била посебна инспирација, оно што је професор Радовић назвао - опсесивна метафора. Збирка нота „Пчелојављање” је издата уз свесрдну помоћ Фондације „Лаза Костић”, уз велико залагање уважене колегинице Марине Милић Радовић. Овај пут одлучио сам да израз буде такорећи слободнији, храбрији и више неспутан и да тражим нове путеве за приказивање ове специфичне теме кроз пројекат који сам пријавио за овогодишњи Калеидоскоп. Ово је уједно моја прва сарадња са визуелним уметником Гораном Деспотовским, која такође може да изнедри нове идеје, али и умрежи различите медије који могу да буду инспиративни за будућу сарадњу.

Ко су по вама узори на локалној, али и на националној уметничкој сцени? Чији рад је по вашем мишљењу вредан сваке пажње?

- Узори су ми увек млади људи, истраживачи, композитори који нас представљају свуда у свету, таквих је много. Сматрам да је тренутно већи изазов деловати уметнички и живети у Новом Саду, а покушати бити независан, него на пример у Берлину или неком већем центру.

Колико је важно у данашње време да уметност приближимо обичном човеку и како нам она може помоћи да се изборимо са изазовима са којима се суочавамо у овом модерном добу?

- Уметност мора бити неспутана и независна. Уметник треба да гледа свет очима детета, с друге стране мора да буде заинтересован за прошлост, садашњост и да види будућност. У тој комбинацији „временске синергије” може да буде успешан. Под појмом успешан сматрам уметника који је способан да се изрази, да представи своје идеје било у локалном, националном или интернационалном оквиру и да буде специфичан и другачији.

Б. Павковић