SPOJ ELEKTRONSKE MUZIKE I VIZUELNE UMETNOSTI PRED PUBLIKOM KALEIDOSKOPA

Njegove kompozicije su izvođene u poznatim muzičkim salama u Njujorku i Beogradu, a kompozicije za udaraljke su predstavljene na međunarodnoj konvenciji perkusionista u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegov rad izvođen je u Italiji, Engleskoj, Poljskoj, Rumuniji, Austriji, Hrvatskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Nemačkoj i SAD. Ljubomir će se zahvaljujući javnom konkursu Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” novosadskoj publici predstaviti na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture.

Jačanje umetničke scene kroz doprinos vidljivosti umetnika iz cele Srbije, tema je i glavni cilj javnog konkursa za ovogodišnji Kaleidoskop kulture. Šta je to što je vas privuklo da se prijavite na ovaj konkurs?

- Mogućnost saradnje sa umetnicima i kolegama iz drugih sfera umetnosti je uvek primamljiva – u ovom slučaju projekat će sadržati nešto drugačiji spoj glasa, elektronske muzike i vizuelne umetnosti, u odnosu na moj prethodni rad i stvaralaštvo.

Ovo je drugi po redu konkurs Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” koji je bio otvoren za umetničku scenu iz cele Srbije. Koliko je za umetnike i umetničku scenu bitna praksa javnih konkursa i koji je njihov značaj?

- Prilično sam aktivan na konkursima Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, to je po mom mišljenju dobra mogućnost za ostvarivanje saradnje sa vrhunskim umetnicima u zemlji i inostranstvu.

Šta, po vašem mišljenju, ovaj konkurs donosi mladima i da li je ovo prilika da se neafirmisani umetnici istaknu?

- Mislim da je ovo odlična prilika za mlade umetnike. Moram da dodam da u slučaju projekta „Šekspir i pčela – multimedijalna igra”, u realizaciji udruženja „Art ritam” uvek dajemo šansu mladim umetnicima. U vezi sa tim članove ansambla čine vrhunski mladi izvođači, sopranistkinja Radoslava Vorgić Žuržovan, ali i nagrađivana umetnica Kristina Feldhammer iz Austrije koja će se priključiti projektu u jednom segmentu, ustvari onoliko koliko je moguće zbog uslova i finansijskih okolnosti. Po mom mišljenju, ovaj konkurs predstavlja dobru priliku za povezivanje sa umetnicima iz drugih umetničkih disciplina, prvenstveno mislim na saradnju između muzičara, književnika, vizuelnih i likovnih umetnika.

Koliko je zahtevno bilo ispuniti kriterijume prijave koje javni konkurs propisuje?

- Prijava sama po sebi nije zahtevna, ali je dokumentacija koja se dostavlja kompleksnija u odnosu na druge konkurse. To je potpuno legitimno pravo organizatora koji odobrava sredstva, da odredi uslove koji treba da se ispune, samim tim ima potpun uvid u finansijski okvir i korišćenje sredstava.

Odabrani projekti biće realizovani u okviru šestog Kaleidoskopa kulture. Kako vi vidite koncept Kaleidoskopa kulture i koliko je za vas značajno da učestvujete u projektu koji je prepoznat i na evropskom nivou?

- Dve stvari mi se dopadaju u vezi sa Kaleidoskopom kulture a to su: predstavljanje raznolikosti Novog Sada i mogućnost za realizaciju projekata koji su umetnički drugačiji, hrabriji i nisu podložni bilo kakvoj vrsti podilaženja, odnosno granica ispod koje svaki umetnik ne sme da ide. Činjenica je da se ta granica teško uspostavlja i ostavio bih je kritici!

S obzirom na to da se kao legat projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” održava već šestu godinu zaredom, kakvu promenu je Kaleidoskop kulture doneo na umetničkoj sceni?

- Smatram da svaka vrsta prezentacije umetnosti pogotovo mogućnosti internacionalnog prepoznavanja je veoma značajna, posebno za autore koji žive i rade u Srbiji. Čini se da je uvek nešto teže ostvariti planove i biti vidljiv ili prisutan u nekoj meri na internacionalnom planu.

Programi u okviru Kaleidoskopa kulture realizovaće se u novosadskom Distriktu i u mreži kulturnih stanica. Kako vi gledate na ova dva prostorna legata projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture?

- Mislim da je Novi Sad dobio mnogo ovim prostornim legatima, iskreno se nadam da će se pitanje održivosti rešiti u dužem vremenskom periodu i da će prostore kulturnih stanica biti moguće koristiti u budućnosti. Potencijalni problem je nedostatak finansiranja kao i nedovoljna buyetska sredstva za saradnju sa internacionalnim umetnicima. Ponekad, pored kvaliteta programa i uspešnosti projekta, dodeljena sredstva nisu dovoljna za optimalan rad umetnika i njihovo dalje umetničko delovanje, odnosno za neku vrstu održivosti.

Kako biste opisali vaš projekat koji je ovom prilikom odabran na javnom konkursu? Zbog čega je on značajan i koji su krajnji ciljevi vašeg projekta?

- S obzirom na to da sam jedan od učesnika poduhvata i umetničkog projekta zvanog „Pčelojavljenje” nekoliko godina unazad, a koji je inspirisan knjigom profesora Miodraga Radovića, javila se radoznalost da tu temu predstavim na drugačiji način. U prethodnih nekoliko godina sam, zajedno sa koleginicom kompozitorkom Doroteom Vejnović napisao prvu i veoma retku zbirku solo pesama na temu pčele kao i mini operu „Bees or not to be“, koja sadrži kauzalnu vezu između Vilijama Šekspira i pčela. Veliki dramski pisac Šekspir tretirao je svet pčela veoma specifično u svojim delima, pčela je za njega bila posebna inspiracija, ono što je profesor Radović nazvao - opsesivna metafora. Zbirka nota „Pčelojavljanje” je izdata uz svesrdnu pomoć Fondacije „Laza Kostić”, uz veliko zalaganje uvažene koleginice Marine Milić Radović. Ovaj put odlučio sam da izraz bude takoreći slobodniji, hrabriji i više nesputan i da tražim nove puteve za prikazivanje ove specifične teme kroz projekat koji sam prijavio za ovogodišnji Kaleidoskop. Ovo je ujedno moja prva saradnja sa vizuelnim umetnikom Goranom Despotovskim, koja takođe može da iznedri nove ideje, ali i umreži različite medije koji mogu da budu inspirativni za buduću saradnju.

Ko su po vama uzori na lokalnoj, ali i na nacionalnoj umetničkoj sceni? Čiji rad je po vašem mišljenju vredan svake pažnje?

- Uzori su mi uvek mladi ljudi, istraživači, kompozitori koji nas predstavljaju svuda u svetu, takvih je mnogo. Smatram da je trenutno veći izazov delovati umetnički i živeti u Novom Sadu, a pokušati biti nezavisan, nego na primer u Berlinu ili nekom većem centru.

Koliko je važno u današnje vreme da umetnost približimo običnom čoveku i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?

- Umetnost mora biti nesputana i nezavisna. Umetnik treba da gleda svet očima deteta, s druge strane mora da bude zainteresovan za prošlost, sadašnjost i da vidi budućnost. U toj kombinaciji „vremenske sinergije” može da bude uspešan. Pod pojmom uspešan smatram umetnika koji je sposoban da se izrazi, da predstavi svoje ideje bilo u lokalnom, nacionalnom ili internacionalnom okviru i da bude specifičan i drugačiji.

B. Pavković