Преминуо великан стрип сцене Светозар Тоза Обрадовић

Био је један од најплоднијих и најпопуларнијих југословенски стрип-сценариста, чији су стрипови објављени у милионима примерака широм Југославије и Европе.

Обрадовић је рођен 12. новембра 1950. године у Новом Саду, где је завршио основну и средњу школу, а студирао на Грађевинском факултету.

Каријеру је почео на Телевизији Нови Сад, али се убрзо потпуно професионално посветио стрипу.

Поред стрипа, успешно се бавио спортом, нарочито кошарком, као играч и тренер у новосадском клубу Славија, а затим и као кошаркашки судија, а био је и војвођански вицешампион у релију.

Од најранијег детињства волео је стрип, а одрастао је заједно, у истој улици, са Браниславом Керцем, који ће касније са Тозом чинити најпопуларнији стрипски тандем на овим просторима.

Тозин почетак професионалног бављења стрипом везан је за стрип-серијал “Поручник Тара”.

Серијал је објављиван у Златном кликеру, Невену, Стрип забавнику и Војвођанском стрипу, укупно 23 епизоде.

Са истим аутором за горњомилановачке Дечје новине ствара серијале “Кобра”, “Цат Claw” и “Нинџа”.

У међувремену постаје и први професионално ангажовани стрип-сценариста у новосадском Дневнику, за који ради на лиценцном стрипу “Велики Блек”, а касније и на домаћим серијалима “Лун краљ поноћи”, “Троје несаломљивих”, “Извидник Род”, “Зека Пега”, “Породица Срећковић”, “Кики и Рики”.

За новосадски Форум написао је бројне сценарије за лиценцни стрип “Тарзан”, као и за стрип “Billy The Пљуц”. Пише и сценарија за бројне кратке стрипове, а почетком 1990. сарађује са немачким издавачем Бастеи, као и са италијанским часописима Lanciostory и Сцорпио.

Средином ове деценије учествовао је у изради стрипа “Невоље са Рокијем и друге приче о људским правима”, који је постао средство у настави у основним школама у Црној Гори.

Сарађивао је са великим бројем цртача, а поред Керца по његовим сценаријима цртали су и Маринко Лебовић, Радич Мијатовић, Славко Пејак, Павел Коза, Сибин Славковић, Миодраг Ивановић Микица, Бранко Плавшић…

Бројна епизоде Светозара Обрадовића објављене су широм Европе - у Немачкој, Француској, Италији, Холандији, скандинавским земљама, као и у САД.

Поред писања сценарија за стрип бавио се и публицистиком (Велике преваре и фалсификати, Дневник, Нови Сад, 2003; Новосадски стрип!, Прометеј, Нови Сад, 2007), као и писањем радио-драма.

У свету стрипа појавио се и као тушер појединих епизода, а један је од оснивача Удружења стрипских аутора Србије, где је био и потпредседник.

Од 2012. до 2016. године био је уредник стрипа у издавачкој кући “РОСЕНЦРАНТЗ”.

Посебно је запажен Тозин педагошки рад, како кроз рубрике у Стрип забавнику и "Дечјем Дневнику", тако и кроз школу стрипа, односно стрип радионицу на Новосадском отвореном (радничком) универзитету, где је 2000. године организовао и изложбу „Новосадски стрип прва генерација“.