Неопходно креирање културе, а не само конзумирање

Због тога је један од главних изазова за музејске раднике пронаћи одговор на питање како привући ову циљну групу, одбацити њихове устаљене предрасуде и више их мотивисати да се активним и континуираним укључивањем у културне активности.

Да би се установило у којој мери су култура и уметничко изражавање битни младима, на које начине се информишу о културној понуди, колико су њоме задовољни и пита ли их за мишљење иједна од ресорних институција односно организација, спроведено је једногодишње истраживање у оквиру регионалног пројекта „The Мелтинг Пот„, уз подршку програма Еразмус+ и Темпус фондације Србија. Анализом је обухваћено укупно 500 младих из Србије, Хрватске и Северне Македоније, 67 младих из различитих осетљивих група и 38 институција културе, а резултате на домаћем терену предочили су недавно Галерија Матице српске и Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада НАПОР. Одговори су показали да у Србији недостају дугорочни програми за младе, који подразумевају и њихово учешће, а да су притом континуирано финансијски подржани. И када их има, постоје захваљујући индивидуалном ангажовању различитих институција културе и зависе од мотивације и компетенција њихових радника да креирају садржаје по мери младих.

Према одговорима анкетираних, најчешћи разлог због ког млади не посећују догађаје у установама културе јесте да не знају за њих, да их нема довољно у месту где живе и да понуда није атрактивна, што се може повезати са податком да чак 93,7 одсто њих тврди како никад није било питано за мишљење о програмима и културним садржајима, нити приликом креирања политика у области културе. Испитаници из поменутих институција сматрају да изостанак младе публике на манифестацијама показује најпре њихову незаинтересованост (71,42%), а у мањој мери проблем виде у високим ценама улазница, те садржајима и темама који им нису привлачни. Како је наведено у закључку, једна од кључних предложених промена јесте веће улагање у промоцију програма и културних садржаја, и то каналима информисања које млади највише користе, а то су пре свега друштвене мреже Инстаграм и Фејсбук, док око десет одсто чине директне посете школама, наставници и универзитетски професори.

У оквиру регионалног пројекта „The Мелтинг Пот„, креиран је програм “Заиграјмо! Уметност и слобода изражавања”, заснован на методама неформалног образовања, који је током четири месеца тестиран у Галерији МС, познатој по томе да пуне две деценије негује своју публику кроз разноврсне едукативне програме за различите узрасне категорије. У њему је учествовало 20 младих, који су имали прилику да се детаљно упознају са сталном поставком. Из тога је изнедрена друштвена игра „Галеум”, која младима на занимљив и забаван начин приближава уметничка дела из богате колекције Галерије МС, која броји преко 10.000 експоната.

За трећину анкетираних, културни живот представља посете биоскопима, музејима, изложбама и концертима, а за готово 28 одсто је то могућност за активно изражавање креативних идеја. Оно у чему би волели да учествују у будућности јесу радионице за креативно писање, ди-џеинг, ликовно изражавање и плес, те фимски фестивали и концерти домаће алтернативне музике, док их најмање привлаче представе савременог плеса, национални музички фестивали и савремени циркус. Међу препорукама младих из читавог региона јесте да им се класична уметност приближи на интерактиван начин, рецимо дигитализацијом, да се смањи формалност догађаја у установама културе, те да се у сваком кварту организују манифестације на отвореном, а са тим у вези олакшају или укину услови за добијање дозвола како би се одржале.

С. Милачић