Neophodno kreiranje kulture, a ne samo konzumiranje

Zbog toga je jedan od glavnih izazova za muzejske radnike pronaći odgovor na pitanje kako privući ovu ciljnu grupu, odbaciti njihove ustaljene predrasude i više ih motivisati da se aktivnim i kontinuiranim uključivanjem u kulturne aktivnosti.

Da bi se ustanovilo u kojoj meri su kultura i umetničko izražavanje bitni mladima, na koje načine se informišu o kulturnoj ponudi, koliko su njome zadovoljni i pita li ih za mišljenje ijedna od resornih institucija odnosno organizacija, sprovedeno je jednogodišnje istraživanje u okviru regionalnog projekta „The Melting Pot„, uz podršku programa Erazmus i Tempus fondacije Srbija. Analizom je obuhvaćeno ukupno 500 mladih iz Srbije, Hrvatske i Severne Makedonije, 67 mladih iz različitih osetljivih grupa i 38 institucija kulture, a rezultate na domaćem terenu predočili su nedavno Galerija Matice srpske i Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada NAPOR. Odgovori su pokazali da u Srbiji nedostaju dugoročni programi za mlade, koji podrazumevaju i njihovo učešće, a da su pritom kontinuirano finansijski podržani. I kada ih ima, postoje zahvaljujući individualnom angažovanju različitih institucija kulture i zavise od motivacije i kompetencija njihovih radnika da kreiraju sadržaje po meri mladih.

Prema odgovorima anketiranih, najčešći razlog zbog kog mladi ne posećuju događaje u ustanovama kulture jeste da ne znaju za njih, da ih nema dovoljno u mestu gde žive i da ponuda nije atraktivna, što se može povezati sa podatkom da čak 93,7 odsto njih tvrdi kako nikad nije bilo pitano za mišljenje o programima i kulturnim sadržajima, niti prilikom kreiranja politika u oblasti kulture. Ispitanici iz pomenutih institucija smatraju da izostanak mlade publike na manifestacijama pokazuje najpre njihovu nezainteresovanost (71,42%), a u manjoj meri problem vide u visokim cenama ulaznica, te sadržajima i temama koji im nisu privlačni. Kako je navedeno u zaključku, jedna od ključnih predloženih promena jeste veće ulaganje u promociju programa i kulturnih sadržaja, i to kanalima informisanja koje mladi najviše koriste, a to su pre svega društvene mreže Instagram i Fejsbuk, dok oko deset odsto čine direktne posete školama, nastavnici i univerzitetski profesori.

U okviru regionalnog projekta „The Melting Pot„, kreiran je program “Zaigrajmo! Umetnost i sloboda izražavanja”, zasnovan na metodama neformalnog obrazovanja, koji je tokom četiri meseca testiran u Galeriji MS, poznatoj po tome da pune dve decenije neguje svoju publiku kroz raznovrsne edukativne programe za različite uzrasne kategorije. U njemu je učestvovalo 20 mladih, koji su imali priliku da se detaljno upoznaju sa stalnom postavkom. Iz toga je iznedrena društvena igra „Galeum”, koja mladima na zanimljiv i zabavan način približava umetnička dela iz bogate kolekcije Galerije MS, koja broji preko 10.000 eksponata.

Za trećinu anketiranih, kulturni život predstavlja posete bioskopima, muzejima, izložbama i koncertima, a za gotovo 28 odsto je to mogućnost za aktivno izražavanje kreativnih ideja. Ono u čemu bi voleli da učestvuju u budućnosti jesu radionice za kreativno pisanje, di-džeing, likovno izražavanje i ples, te fimski festivali i koncerti domaće alternativne muzike, dok ih najmanje privlače predstave savremenog plesa, nacionalni muzički festivali i savremeni cirkus. Među preporukama mladih iz čitavog regiona jeste da im se klasična umetnost približi na interaktivan način, recimo digitalizacijom, da se smanji formalnost događaja u ustanovama kulture, te da se u svakom kvartu organizuju manifestacije na otvorenom, a sa tim u vezi olakšaju ili ukinu uslovi za dobijanje dozvola kako bi se održale.

S. Milačić