Музеј чува историју, али открива и љубавне приче дипломата

Каријерни дипломатски корпус 29. маја, на Дан српске дипломатије, обележава неколико јубилеја, 180 година од Књажевске канцеларије иностраних дела, 100 година Версајског мира и модерног краљевског дипломатског архива, као и 830 година од сусрета Барбаросе и Стефана Немање, рекла је амбасадорка Љиљана Никшић.

Управо све те чињенице, уткане у стубове Музеја дипломатије, основаног 25. априла 2012. поводом обележавања два века модерне српске дипломатије, дају престиж нашој дипломатији, као једној од древних у односу на дипломатије великог броја земаља, каже Никшићева и подсећа да Музеј крије и љубавне приче дипломата, попут оних Иве Андрића, Славка Грујића или Стане Томашевић, која се удала за норвешког синеасту тек када јој је Тито то дозволио.

Грујић се оженио ћерком америчког краља железнице која је одрастала уз председника Теодора Рузвелта, рекла је амбасадорка и додала да су били кућни пријатељи с 28. председником САД Томасом Вудроом Вилсоном, Михајлом Пупином... 

Мејбл Грујић била је велика добротоврока током Великог рата, жена која је заинтересовала велики амерички народ за малу Србију, подсетила је Никшићева и додала да су сведочанства о тој породици чувају на универзитету Принстон, али и у Дому Јеврема Грујића.        

Све те предивне приче извориште су мотивација за све нас да достигнемо такве резултате етикеције и импозантна места утицаја који су они достигли, каже Љиљана Никшић.  

Према њеним речима, српска дипломатска ризница тако сведочи и о 830 година српско-немачког пријатељства, четири године старијем с Русима, и скоро пола века млађег с Французима. 

Важно место заузима и пријатељство с Великом Британијом које датира од 1837. године, као и оно са САД. То пријатејство било је на врхунцу у време Пупина и Вилсона, а захваљујићи којем се пре 100 година на Белој кући вијорила српска застава, подсетила је она.

Стогодишњица обележавања Великог рата била је прилика да се ресетују односи са неким земљама попут традиционално савезничких - САД, Француском и Великом Британијом, јер је Србија у то време била слављена. Српска застава прва се у исторји вијорила на Белој кући, друга је била француска 1920. и никада ниједна више, каже она. 

Музеј дипломатије чува и документа с потписима председника Вилсона, телеграм који је лично посало српском премијеру Николи Пашићу, али и оригинале Версајског уговора, Сенжерменског и Тријанонског споразума.

У музеју се налази и реплика Андрићеве канцеларије и његове дипломатске униформе.

Красио ју је вез од златне срме, начињен милионом убода игле, каже Љиљана Никшић и додаје да је униформа имала и мач са седефном дршком, пелерину и капу украшену нојевим перјем. 

Велико бело перје било је на капама амбасадора. Кратко црно на оним које су носили конзули, а један од њих био је и Бранислав Нушић, рекла је Никшићева и подсетила да је униформе правио Гучи, као и да је у њиховој изради улогу, као костимограф, имала и супрга Иве Андрића, Милица Бабић чију је љубав наш нобеловац чеко више од две деценије.

Први амбасадор био је Јован Дучић, а прва жена на тој функцији Стана Томашевић, каже Никшић и додаје да је Томашевић постала амбасадор 1945. али да се не сме заборавити ни прва жена дипломата - кнегиња Милица, удовица кнеза (цара) Лазара Хребељановића, погинулог на Косову 1389. 

Царица Милица водила је тешке преговоре са султаном Бајазитом, морала је да да и ћеку Оливеру у харем, рекла је координаторка за очување српске дипломатске традиције. 

Прича у Музеју, како додаје, почиње од беле и црне витирине. Бела говори о гламуру дипломатије и њеном изворишту - од Витезова реда змаја до данас, и дипломатије светосавског пацифизма - српске дипломатске школе, док је црна посвећена свима који су дали животе служећи отаџбини и народу. 

Од 1945. до данас било је 86 терористичких напада на ДКП и у њима је страдало више од 100 људи, рекла је Љиљана Никшић и подсетила на последњи напад у Либији.

Музеј чува и податке корисне за “меку” дипломатију, а један је искоришћен и приликом недавне посете помоћника државног секретара УСА Веса Мичела коме је предат чланак из Њујорк тајмса, из 1918. у коме председник Вудро Вилскон каже “Славимо Косово као Дан части”.

Никшићева је радила на увођењу Дана дипломатије са доајеном српске дипломатије Драгутином Тодорићем, који је тада био у 101. години.

Као важно у неговању традиције, истакла је Удружење представника знаменитих српских дипломатских породица чији је председник потомак Бранислава Нушића, Небојша, а чију су чланови потомоци Давида Акбале, Пупина, Грујића, Петронијевића, Ђорђевића, Вељковића, Павловића и Бељанских...