"Моја житна поља" изложба посвећена Милошу Шобајићу

У оквиру поставке приказан је документарни филм "Милош Шобајић "2016-2021" аутора Владимира Валесинског, а на отварању изложбе била је присутна удовица сликара Марија Т. Искјердо.

На овом мултимедијалном пројекту налази се колекција фотографија из породичне архиве чувеног сликара.

Игор Станковић, директор Комбанк Дворане истакао је да је овај сусрет једно сећање на великог сликара и изразио жељу да ово вече не донесе само сетно осећање, већ пријатне успомене на дружење и лепо заједничко време са уметником.

Милош Шобајић (1945 -2021) био је српски и француски сликар и вајар. Сматра се једним од најзначајнијих европских уметника, а изложба у Галерији Комбанк Дворане посвећена је периоду од 2016. до смрти уметника 24. априла ове године.

Иначе, изложбом Шобајића 5. марта ове године званично је отворена Галерија Комбанк дворане, а слике чувеног аутора део су сталне поставке овог културног простора.

Велики пријатељ сликара, новинар Вјера Вуковић изјавила је да када неко физички заувек оде онда за њим трајно остану његова дела, као за Шобајићем.

Навела је да је његово стваралаштво увек имало вулканску енергију, да је силовито сликао и снажно правио скулптуре, а да је у животу имао велику љубав према својим супругама.

Поменула је његову свестраност, јер је осим сликања, објавио две књиге као аутобиографије и једну драму, али и креирао веома ангажоване видео радове.

"Био је уметник исконског талента, а за живота је успео да сачува дете у себи, немирно, неуморно, неухватљиво, радознало, које стално воли да се игра. И отишао је са овог света као вечити дечак", закључила је Вуковић.

Пријатељица из Француске Софи Бидар, психолог, одржала је веома надахнут говор на француском и српском.

Бидар је описала Шобајића као веома аутентичног, изузетног, великодушног, пуног милости.

Такође, она сматра да у њему има нечег натприродног, да је увек поседовао изражену животну снагу, страст, чистоту срца, у чему она види милост.

"Милош је понудио милост свима путем свог уметничког рада, кроз своје присуство, пријатељство и љубав. Милош значи милост. Хвала вам свима што нам дајете тако драгоцене успомене са њим", емотивно је нагласила Бидар.

Професор Дарко Танасковић, који је у марту отворио последњу Шобајићеву изложбу, казао је да је то било прелепо вече, јер је истовремено промовисана и његова књига "Мојих девет живота".

"Нико није веровао да ћемо о њему мало касније говорити у прошлом времену. Ипак, мислим да то ни не можемо, јер нам он то неће дозволити. Вечно рајско насеље је сада његов дом, коме он заслужено припада. Он је и данас међу нама и остаће ту заувек. Осветљава мрак који нас окружује са својим ремек делима. Житна поља су предалеко", поручио је Танасковић.

Милош Шобајић је добар део живота живео у Паризу, а своја дела је представио на више од 80 самосталних изложби широм планете и учествовао на 500 колективних поставки, док се његови радови налазе у 30 музеја савремене уметности у свету.

Француски композитор Ренé-Луј Барон створио је музички филм о Шобајићевим делима.

Шобајић је своју прву књигу “Сликај и ћути” аутобиографског карактера, а о утицају глобализма на савремену ликовну уметност, објавио 2018. године.

Био је ожењен Мајом Т. Искјердо, а прва супруга му је била Лотос Масникоса - Шобајић. Ове године је издао аутобиографију "Мојих девет живота" посвећену управо супрузи Маји. Заједно са Мајом написао је своју једину драму "Вецин циркус", коју је издало Народно позориште Тимочке Крајине из Зајечара.

Сахрањен је 29. априла у Алеји заслужних грађана у Београду.

Град Београд предвиђа отварање Музеја "Милош Шобајић" у току 2022. године.

Изложба "Моја житна поља" биће отворена до 13. јануара.