Мина Ћирић: Уметност је дужна да комуницира

Он је такође и ретка прилика за преглед стања савремене уметности у читавој држави“. То сматра Мина Ћирић, која ће се публици представити на овогодишњем шестом Калеидоскопу културе захваљујући јавном конкурсу који је расписала Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе”.

Ово је други по реду конкурс Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе” који је био отворен за уметничку сцену из целе Србије. Захваљујући њему прилику да прикажу свој рад имали су и млади и неафирмисани уметници.

- Младим уметницима данас је потребан конкурс који увезује више области уметности и који је намењен целој Србији. Све је више уметника који не користе само једно креативно средство. Тако је било и раније, па смо се некако удаљили и радили свако у својој области, не знам зашто и како, али није сад ни важно - каже Мина Ћирић. - Добро је да млади уметници схватају да је свестраност данас прекопотребна, добро је што желе да се повезују и да буду признати изван граница места у којима живе, на која су навикли, и добро је да постоје овакви конкурси који могу да подрже те потребе.

Мина сматра даје пријава на овај конкурс била тачно онолико захтевна колико треба да буде – осећа да оно на шта се пријавила заиста има смисла, да захтеви нису дати про форме већ да је организацији заиста стало до квалитета програма и до тематске целине.

- Привукла ме је тема „Нераскидиве везе”. Игром случаја, имала сам идеју на којој сам почела да радим са људима из наше трупе у настајању и та идеја се савршено уклапала у тематски оквир овог конкурса. Били смо на проби и истраживали смо шта за нас значе здраве и нездраве везе са другима, самим собом, средином... Тражили смо начине да направимо разлику између контроле на коју желимо да пристанемо, и оне на коју баш не би требало. У то време сам нашла, или ме је пронашао, овај конкурс - истиче Мина Ћирић.

Уметност треба да шаље поруку без граница и пасоша

Изабрани пројекти реализоваће се у Дистрикту и мрежи културних станица који представљају просторне легате пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”.

- Публици су важни простори, то је једноставно тако. Мејнстрим сцена има позоришта, а независна сцена се... па, некако сналази. И тако већ предуго. Да, уметници ће се увек снаћи, ми стварамо па стварамо, или бар тако функционишу они који разумеју овај занат. Али, то није фер према публици. Публика би имала много већу свест о постојању независне сцене када би и њу могла да повеже с неким просторима. На новосадски Дистрикт и на мрежу културних станица гледам као на прекопотребне просторе за независну сцену - сматра Мина.

Она истиче како јој је веома значајно то што ће да учествује на пројекту који је препознат и на европском нивоу.

- Знам да нисам једина којој понекад буде криво што ће овај или онај уметнички рад да остане у оквиру граница ове земље. Не зато што имам нешто против, исто бих се осећала и да живим негде другде, већ зато што уметност треба да иде даље, да шаље поруку без граница и пасоша, па докле стигне, није важно, пробала је. Лепо је знати да понекад, захваљујући оваквим конкурсима, и у оквиру своје земље можеш да добациш преко границе - рекла је Мина.

Она објашњава како постоје одређени фестивали и манифестације које ишчекујемо сваке године.

- Неке ишчекујемо као публика, неке као уметници који, захваљујући тим устаљеним годишњим дешавањима, добијају иначе ретко осећање реда, и сигурности да ’и ове године’ постоји тај и тај фестивал, конкурс, или пројекат, у који могу да сместе свој рад. И, наравно, да виде шта то њихове колеге раде. Надам се да ће Калеидоскоп културе да настави да доприноси тој сигурности - додаје наша саговорница.

Мина Ћирић ће се публици на овогодишњем Калеидоскопу културе представити са пројектом „На концу”. У питању је савремена плесна представа о четири марионете које постају свесне нити које их контролишу. Сваком од марионета управља неки лични проблем, без кога би била слободна.

- Е сад, шта уопште значи бити слободан? Да ли знамо шта желимо кад пожелимо слободу? Слобода подразумева одговорност, то ми је важно да кажемо овом представом. Контрола не нестаје, само је ти преузимаш, што дефинитивно није „само”. На крају и на концу, марионете ће открити слободу да бирају коме предају контролу. Што значи да морају да обнове заборављену моћ поверења у друге, а то није лако. Али, биће слободне да остваре блискост с ким желе, и да буду искрене према себи. Страшни конци контроле постаће нераскидиве нити поверења - објаснила је Мина.

Задатак уметника је да пружи нови увид у стварност

Мина Ћирић напомиње како су за њу на факултету узори били неки велики, познати уметници, од којих је могла миљенике да наброји из сваке области.

- Данас су ми узори људи с којима радим и који желе да раде. Учим од њих да бих им била бољи кореограф, то је све некако узајамно. Тренутно сам фасцинирана играчима ове представе у настајању - Тањом Иванов, Вањом Вишњић, Николом Пушичић и композитором Владиславом Велковским. Дивим се старијим колегама који несебично менторишу и отварају просторе младима на независној сцени - каже Мина.

Наша саговорница додаје да прати рад колега из области савременог циркуса, те да су јој они невероватна инспирација и вечито су ту да помогну, као и колеге са стреет данце сцене.

- Пре свега је важно да обичног човека подсетимо чему беше то служи уметност – да је то занат, као и сваки други, а бави се израдом састојака за изградњу моста од дела до публике. Да, толико је једноставно, и не знам како смо успели да замрсимо ствари до те мере да се уопште бавимо приближавањем уметности обичном човеку – па она је већ за њега, одувек је и била! Али јасно ми је да треба обновити и поново објаснити неке везе. Мој задатак као уметника није да пренесем стварност, већ да пружим неки нови увид у њу. Не треба да намећем, већ да помогнем човеку да пронађе решење. Или бар утеху и тренутни бег. Мој задатак, такође, није да поставим питање и оставим публику на цедилу, сем ако то питање није ново, никад раније постављено. Углавном мислим да обичан човек има превише питања и да му заиста није потребно да дође на представу која је само аутору јасна. Знам да је нарочито тешко приближити публици плесну представу, али као неко ко је такође и драматург, трудим се да кроз језик покрета испричам причу која је свима јасна. Уметност је дужна да комуницира, а не да крије и мистификује. Има ко ће тиме да се бави - закључила је Мина Ћирић.

А. Брзак