Mina Ćirić: Umetnost je dužna da komunicira

On je takođe i retka prilika za pregled stanja savremene umetnosti u čitavoj državi“. To smatra Mina Ćirić, koja će se publici predstaviti na ovogodišnjem šestom Kaleidoskopu kulture zahvaljujući javnom konkursu koji je raspisala Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

Ovo je drugi po redu konkurs Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture” koji je bio otvoren za umetničku scenu iz cele Srbije. Zahvaljujući njemu priliku da prikažu svoj rad imali su i mladi i neafirmisani umetnici.

- Mladim umetnicima danas je potreban konkurs koji uvezuje više oblasti umetnosti i koji je namenjen celoj Srbiji. Sve je više umetnika koji ne koriste samo jedno kreativno sredstvo. Tako je bilo i ranije, pa smo se nekako udaljili i radili svako u svojoj oblasti, ne znam zašto i kako, ali nije sad ni važno - kaže Mina Ćirić. - Dobro je da mladi umetnici shvataju da je svestranost danas prekopotrebna, dobro je što žele da se povezuju i da budu priznati izvan granica mesta u kojima žive, na koja su navikli, i dobro je da postoje ovakvi konkursi koji mogu da podrže te potrebe.

Mina smatra daje prijava na ovaj konkurs bila tačno onoliko zahtevna koliko treba da bude – oseća da ono na šta se prijavila zaista ima smisla, da zahtevi nisu dati pro forme već da je organizaciji zaista stalo do kvaliteta programa i do tematske celine.

- Privukla me je tema „Neraskidive veze”. Igrom slučaja, imala sam ideju na kojoj sam počela da radim sa ljudima iz naše trupe u nastajanju i ta ideja se savršeno uklapala u tematski okvir ovog konkursa. Bili smo na probi i istraživali smo šta za nas znače zdrave i nezdrave veze sa drugima, samim sobom, sredinom... Tražili smo načine da napravimo razliku između kontrole na koju želimo da pristanemo, i one na koju baš ne bi trebalo. U to vreme sam našla, ili me je pronašao, ovaj konkurs - ističe Mina Ćirić.

Umetnost treba da šalje poruku bez granica i pasoša

Izabrani projekti realizovaće se u Distriktu i mreži kulturnih stanica koji predstavljaju prostorne legate projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.

- Publici su važni prostori, to je jednostavno tako. Mejnstrim scena ima pozorišta, a nezavisna scena se... pa, nekako snalazi. I tako već predugo. Da, umetnici će se uvek snaći, mi stvaramo pa stvaramo, ili bar tako funkcionišu oni koji razumeju ovaj zanat. Ali, to nije fer prema publici. Publika bi imala mnogo veću svest o postojanju nezavisne scene kada bi i nju mogla da poveže s nekim prostorima. Na novosadski Distrikt i na mrežu kulturnih stanica gledam kao na prekopotrebne prostore za nezavisnu scenu - smatra Mina.

Ona ističe kako joj je veoma značajno to što će da učestvuje na projektu koji je prepoznat i na evropskom nivou.

- Znam da nisam jedina kojoj ponekad bude krivo što će ovaj ili onaj umetnički rad da ostane u okviru granica ove zemlje. Ne zato što imam nešto protiv, isto bih se osećala i da živim negde drugde, već zato što umetnost treba da ide dalje, da šalje poruku bez granica i pasoša, pa dokle stigne, nije važno, probala je. Lepo je znati da ponekad, zahvaljujući ovakvim konkursima, i u okviru svoje zemlje možeš da dobaciš preko granice - rekla je Mina.

Ona objašnjava kako postoje određeni festivali i manifestacije koje iščekujemo svake godine.

- Neke iščekujemo kao publika, neke kao umetnici koji, zahvaljujući tim ustaljenim godišnjim dešavanjima, dobijaju inače retko osećanje reda, i sigurnosti da ’i ove godine’ postoji taj i taj festival, konkurs, ili projekat, u koji mogu da smeste svoj rad. I, naravno, da vide šta to njihove kolege rade. Nadam se da će Kaleidoskop kulture da nastavi da doprinosi toj sigurnosti - dodaje naša sagovornica.

Mina Ćirić će se publici na ovogodišnjem Kaleidoskopu kulture predstaviti sa projektom „Na koncu”. U pitanju je savremena plesna predstava o četiri marionete koje postaju svesne niti koje ih kontrolišu. Svakom od marioneta upravlja neki lični problem, bez koga bi bila slobodna.

- E sad, šta uopšte znači biti slobodan? Da li znamo šta želimo kad poželimo slobodu? Sloboda podrazumeva odgovornost, to mi je važno da kažemo ovom predstavom. Kontrola ne nestaje, samo je ti preuzimaš, što definitivno nije „samo”. Na kraju i na koncu, marionete će otkriti slobodu da biraju kome predaju kontrolu. Što znači da moraju da obnove zaboravljenu moć poverenja u druge, a to nije lako. Ali, biće slobodne da ostvare bliskost s kim žele, i da budu iskrene prema sebi. Strašni konci kontrole postaće neraskidive niti poverenja - objasnila je Mina.

Zadatak umetnika je da pruži novi uvid u stvarnost

Mina Ćirić napominje kako su za nju na fakultetu uzori bili neki veliki, poznati umetnici, od kojih je mogla miljenike da nabroji iz svake oblasti.

- Danas su mi uzori ljudi s kojima radim i koji žele da rade. Učim od njih da bih im bila bolji koreograf, to je sve nekako uzajamno. Trenutno sam fascinirana igračima ove predstave u nastajanju - Tanjom Ivanov, Vanjom Višnjić, Nikolom Pušičić i kompozitorom Vladislavom Velkovskim. Divim se starijim kolegama koji nesebično mentorišu i otvaraju prostore mladima na nezavisnoj sceni - kaže Mina.

Naša sagovornica dodaje da prati rad kolega iz oblasti savremenog cirkusa, te da su joj oni neverovatna inspiracija i večito su tu da pomognu, kao i kolege sa street dance scene.

- Pre svega je važno da običnog čoveka podsetimo čemu beše to služi umetnost – da je to zanat, kao i svaki drugi, a bavi se izradom sastojaka za izgradnju mosta od dela do publike. Da, toliko je jednostavno, i ne znam kako smo uspeli da zamrsimo stvari do te mere da se uopšte bavimo približavanjem umetnosti običnom čoveku – pa ona je već za njega, oduvek je i bila! Ali jasno mi je da treba obnoviti i ponovo objasniti neke veze. Moj zadatak kao umetnika nije da prenesem stvarnost, već da pružim neki novi uvid u nju. Ne treba da namećem, već da pomognem čoveku da pronađe rešenje. Ili bar utehu i trenutni beg. Moj zadatak, takođe, nije da postavim pitanje i ostavim publiku na cedilu, sem ako to pitanje nije novo, nikad ranije postavljeno. Uglavnom mislim da običan čovek ima previše pitanja i da mu zaista nije potrebno da dođe na predstavu koja je samo autoru jasna. Znam da je naročito teško približiti publici plesnu predstavu, ali kao neko ko je takođe i dramaturg, trudim se da kroz jezik pokreta ispričam priču koja je svima jasna. Umetnost je dužna da komunicira, a ne da krije i mistifikuje. Ima ko će time da se bavi - zaključila je Mina Ćirić.

A. Brzak