Матрица.Монологија Данила Вуксановића за Дан Галерије МС

Монологија Данила Вуксановића. Ова јединствена галеријска изложба, по речима управнице ГМС др Тијане Палковљевић Бугарски бави се суштином музејског рада. За полазну тачку своје докторске изложбе Вуксановић је изабрао до сада необрађену збирку клишеа која се чува у депоу Галерије Матице српске и у њој препознао идеалну основу за настанак савременог уметничког дела.

Идеја је суштински музејска, и односи се на то како се ми у музеју бавимо преношењем и чувањем идеја, њиховом интерпретацијом и како се на креативан начин може створити нешто ново, што је утемељено у прошлости, а има поруку коју треба пренети у будућност, указује управница ГМС.

По њеним речима, изложба шаље више порука - поштовања прошлости, важност креативности и неговање индивидуалности. Одабирајући те данас необичне, насумично сакупљене и деценијама чуване некада утилитарне предмете, Вуксановић је пред себе поставио питање матрице као модела понављања и репродуковања уметничких дела, али и преношења наратива и идеја. Њиховом реинтерпретацијом, мултиплицирањем и излагањем на изложби, уметник је створио наратив заснован на прошлости, а усмерен ка будућности, поручила је Палковљевић Бугарски.

Вуксановић је конзерватор у Галерији, али и сликар и графичар, а овом изложбом показао је, како је навела управница ГМС да је и музејски мислилац, јер музеј није више само место излагања него и дубинских промишљања о прошлости, садашњости и будућности, улози музеја у савременом друштву и самог уметничког дела. Музеалци се баве већ готовим уметничким делима, а овог пута како је нагласила Тијана Палковљевић Бугарски имали су привилегију да буду сведоци настанка ове изложбе и уметничких дела, од скице, преко колажа до оног што је готово дело и да се увере који су кораци потребни од инспирације и матрице до коначног изгледа.

Представљајући своју изложбу, Вуксановић је указао да већ њен назив Матрица. Монологија упућује да је реч о истој слици која прелази из медија у медиј и на неки начин завршава у оквиру савремене уметничке праксе.

Све слике које се налазе у фиокама ормана за клишее за нас у музеју су једнако важне и ни једна не може бити мање вредна. Међутим, због комплексне симболике коју Галерија годинама негује морали смо издвојити матрице и друге симболе који су за нас препознатљиви. То су иконе српске националне уметности, слике које се одмах доводе у везу са Галеријом Матице српске. То су представе које су се нашле на клишеима за различите поводе.

У питању су дела „Свети Сава са српским светитељима дома Немањина” Христофора Жефаровића из 1741, Богородица Сивачка, Богородица Винчанска –Бездинска Захарија Орфелина, почасна диплома Вилхелма Грунда из 1887, слика Саве Шумановића, слика Деда и унук, млади Сава Текелија, добротвор и председник Матице, Фрања Малин, први управник Музеја Матице и клише карикатуре по цртежу Уроша Предића на којој Лаза Костић жонглира лоптицама на којима су исписане речи јавно мњење. Све ове слике имају заједнички именитељ, а то је, како наводи Вуксановић, круг, кретање које повезује све те мотиве. По његовим речима, у кружници је садржана универзална снага, интелигенција и свесност познатог и непознатог постојања. То је матрица обновљених идеја чији оквир представља сусрет између времена и мисли. Вуксановић издваја десет музејских појмова (музеј, слика, поставка, клише, орман, депо збирка 016, фиока, матрица, меморија) који заједно дефинишу пут слике од места чувања до изласка у јавни простор музеја. Трајање неминовности идеја и историчност збирки докторском поставком на тему матрица покушавају да укажу на меморијску снагу музејског континуитета.

У складу са епидемиолошким мерама на сутрашњој свечаној седници и отварању изложбе биће присутни само чланови Клуба пријатеља. Негујући традицију институцијама, установама и појединцима ће бити уручене захвалнице за учествовање у програмима Галерије и допринос њеном успешном раду на очувању и презентацији националне уметности.

Изложба Данила Вуксановића ће од суботе бити отворена за посетиоце.

Изложбу прати и анимација, настала на основу изложених слика, чији је аутор Срђан Радаковић, уз музку композитора Горана Трајковског. На конципирању изложбе клишеа, Вуксановићевих слика и инсталација у простору радио је и уметник и конзерватор Лука Кулић, који је аутор и логотипа поставке, по Вуксановићевој калиграфској скици, печата који ће бити отиснут на отварању и на неки начин продужавајући отискивање и штампање једне те исте идеје.

Током трајања изложбе, до 17. јануара биће организовани бројни програми за мање групе посетилаца, вођења кроз поставку и предавања како би им се приближила збирка клишеа сагледана кроз призму савременог стваралаштва.

Н. Попов