Matrica.Monologija Danila Vuksanovića za Dan Galerije MS

Monologija Danila Vuksanovića. Ova jedinstvena galerijska izložba, po rečima upravnice GMS dr Tijane Palkovljević Bugarski bavi se suštinom muzejskog rada. Za polaznu tačku svoje doktorske izložbe Vuksanović je izabrao do sada neobrađenu zbirku klišea koja se čuva u depou Galerije Matice srpske i u njoj prepoznao idealnu osnovu za nastanak savremenog umetničkog dela.

Ideja je suštinski muzejska, i odnosi se na to kako se mi u muzeju bavimo prenošenjem i čuvanjem ideja, njihovom interpretacijom i kako se na kreativan način može stvoriti nešto novo, što je utemeljeno u prošlosti, a ima poruku koju treba preneti u budućnost, ukazuje upravnica GMS.

Po njenim rečima, izložba šalje više poruka - poštovanja prošlosti, važnost kreativnosti i negovanje individualnosti. Odabirajući te danas neobične, nasumično sakupljene i decenijama čuvane nekada utilitarne predmete, Vuksanović je pred sebe postavio pitanje matrice kao modela ponavljanja i reprodukovanja umetničkih dela, ali i prenošenja narativa i ideja. Njihovom reinterpretacijom, multipliciranjem i izlaganjem na izložbi, umetnik je stvorio narativ zasnovan na prošlosti, a usmeren ka budućnosti, poručila je Palkovljević Bugarski.

Vuksanović je konzervator u Galeriji, ali i slikar i grafičar, a ovom izložbom pokazao je, kako je navela upravnica GMS da je i muzejski mislilac, jer muzej nije više samo mesto izlaganja nego i dubinskih promišljanja o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, ulozi muzeja u savremenom društvu i samog umetničkog dela. Muzealci se bave već gotovim umetničkim delima, a ovog puta kako je naglasila Tijana Palkovljević Bugarski imali su privilegiju da budu svedoci nastanka ove izložbe i umetničkih dela, od skice, preko kolaža do onog što je gotovo delo i da se uvere koji su koraci potrebni od inspiracije i matrice do konačnog izgleda.

Predstavljajući svoju izložbu, Vuksanović je ukazao da već njen naziv Matrica. Monologija upućuje da je reč o istoj slici koja prelazi iz medija u medij i na neki način završava u okviru savremene umetničke prakse.

Sve slike koje se nalaze u fiokama ormana za klišee za nas u muzeju su jednako važne i ni jedna ne može biti manje vredna. Međutim, zbog kompleksne simbolike koju Galerija godinama neguje morali smo izdvojiti matrice i druge simbole koji su za nas prepoznatljivi. To su ikone srpske nacionalne umetnosti, slike koje se odmah dovode u vezu sa Galerijom Matice srpske. To su predstave koje su se našle na klišeima za različite povode.

U pitanju su dela „Sveti Sava sa srpskim svetiteljima doma Nemanjina” Hristofora Žefarovića iz 1741, Bogorodica Sivačka, Bogorodica Vinčanska –Bezdinska Zaharija Orfelina, počasna diploma Vilhelma Grunda iz 1887, slika Save Šumanovića, slika Deda i unuk, mladi Sava Tekelija, dobrotvor i predsednik Matice, Franja Malin, prvi upravnik Muzeja Matice i kliše karikature po crtežu Uroša Predića na kojoj Laza Kostić žonglira lopticama na kojima su ispisane reči javno mnjenje. Sve ove slike imaju zajednički imenitelj, a to je, kako navodi Vuksanović, krug, kretanje koje povezuje sve te motive. Po njegovim rečima, u kružnici je sadržana univerzalna snaga, inteligencija i svesnost poznatog i nepoznatog postojanja. To je matrica obnovljenih ideja čiji okvir predstavlja susret između vremena i misli. Vuksanović izdvaja deset muzejskih pojmova (muzej, slika, postavka, kliše, orman, depo zbirka 016, fioka, matrica, memorija) koji zajedno definišu put slike od mesta čuvanja do izlaska u javni prostor muzeja. Trajanje neminovnosti ideja i istoričnost zbirki doktorskom postavkom na temu matrica pokušavaju da ukažu na memorijsku snagu muzejskog kontinuiteta.

U skladu sa epidemiološkim merama na sutrašnjoj svečanoj sednici i otvaranju izložbe biće prisutni samo članovi Kluba prijatelja. Negujući tradiciju institucijama, ustanovama i pojedincima će biti uručene zahvalnice za učestvovanje u programima Galerije i doprinos njenom uspešnom radu na očuvanju i prezentaciji nacionalne umetnosti.

Izložba Danila Vuksanovića će od subote biti otvorena za posetioce.

Izložbu prati i animacija, nastala na osnovu izloženih slika, čiji je autor Srđan Radaković, uz muzku kompozitora Gorana Trajkovskog. Na koncipiranju izložbe klišea, Vuksanovićevih slika i instalacija u prostoru radio je i umetnik i konzervator Luka Kulić, koji je autor i logotipa postavke, po Vuksanovićevoj kaligrafskoj skici, pečata koji će biti otisnut na otvaranju i na neki način produžavajući otiskivanje i štampanje jedne te iste ideje.

Tokom trajanja izložbe, do 17. januara biće organizovani brojni programi za manje grupe posetilaca, vođenja kroz postavku i predavanja kako bi im se približila zbirka klišea sagledana kroz prizmu savremenog stvaralaštva.

N. Popov