Матица српска: Марку Недићу уручена награда ”Младен Лесковац“
НОВИ САД: Награда „Младен Лесковац”, коју сваке треће године додељује Матица српска за целокупно научно дело из области историје српске књижевности, свечано је уручена др Марку Недићу.
Угледном књижевном критичару, историчару књижевности, прозном писцу и есејисти награда је додељена поводом објављене две његове књиге огледа о српској књижевности 20. века – Повратак причи (Академска књига, Нови Сад) и Чарање и плетење приче (Филип Вишњић, Београд).
У образложењу жирија, којим је председавао проф. др Душан Иванић, наводи се да је, пишући или о ауторским опусима, или о појединачним делима, Недић, за кога се каже да је „Недремано око наше књижевне критике”, готово редовно тежио да овлада целином већег раздобља, попут доба модерне, међуратне или поратне прозе, до прозе нашег времена, и у том конкексту на место одређеног дела и писца у њему. Истовремено је, истиче се даље, Недић тежио да повуче линије између крајње удаљених тема и поетика које оличавају, на пример, Вук Караџић и Милош Црњански, или Јован Грчић Миленко и Миро Вуксановић...
Радећи на вишеструким колосецима, Марко Недић је прозу нове српске књижевности предочио и у њеној димензији и у њеним процесима. Његови радови обухватају знатан број српских писаца 19. века, потом класике српске прозе 20. века, све до класика новијих генерација. Можда је још упадљивије и значајније што широк увид у све што је ваљаније писано у српској прози омогућује Марку Недићу да без оклевања ставља писце у аксиолошко-еволутивне, жанровске, стилске, тематске мреже, повезујући хронолошки релативно удаљене чињенице и чиниоце. Из те обавештености произилази још један слој Недићевог односа према књижевности: да велика књижевна дела не говоре свом читаоцу само сплетом ликова, радњи и тема, композицијом, стилом и структуром, већ и виђењем онога што је иманентно бићу људском у његовој прошлости и пролазности, наводи жири.
Захваљујући се на награди, Марко Недић је оценио да је жири у књигама Повратак причи и Чарање и плетење приче препознао многозначност критичко-интерпретативног метода и стила, који се креће између науке о књижевности и слободнијег критичко-есејистичког дискурса, „тако привлачног Младену Лесквцу и често коришћеног у његовим радовима”.
М. С.
