Други целовитији сусрет с одабраним делима из камерног опуса Светлане Максимовић, после четири и по године на истом месту, у Скупштине града Београда, осим спорадичних слушања неколико њених остварења у том периоду (најузбудљивије и најспремније је било у априлу извођење композиције Четири музејске собе Симфонијског оркестра РТС-а и диригента Бојана Суђића), поново нас је очарао оригиналношћу, чистом лепотом, лиричношћу, искреношћу и специфичном, топлом емотивношћу њене у већини медитативне, транспарентне, меланхоличне, понекад и летаргичне, неагресивне, па и успорене, у сваком тону дубоко осмишљене и изосећане музике.