КОСОВКА ДЕВОЈКА ОД ДАНАС ЈЕ У БЕОГРАДУ Отворена изложба Уроша Предића у САНУ (ФОТО)
Вечерас је у Галерији Српске академије наука и уметности отворена изложба Урош Предић – достојанство свакидашњице”.
После сличне изложбе „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности” у Галерији Матице српске током 2022/2023. године, ова изложба резултат је наставка вишедеценијске сарадње Галерије Матице српске и Галерије САНУ на промоцији и представљању националне уметности и културне баштине. Овога пута две институције спојио је уметник Урош Предић, који је током читавог дугог и стваралачки изузетно плодног живота био нераскидиво повезан и са Матицом српском и са Српском академијом наука и уметности.
Под кровом Галерије Српске академије наука и уметности представљена су уметничка дела. Поред дела из Галерије Матице српске, Српске академије наука и уметности, Народног музеја Србије, Народног музеја Зрењанин, Матице српске, Српске православне цркве, Музеја града Београда, Факултета ликовних уметности у Београду , градских музеја Зрењанина и Панчњва, на изложби се налазе и радови из приватних колекција, од којих већина до сада није била излагана.
Међу изложеним сликама су и оне кључне, најпознатије: „Девојка на студенцу”, „Косовка девојка”, „Надурена девојчица”, „Херцеговачки бегунци” и многе друге. Захваљујући сарадњи са Катедром за рачунарску графику Факултета техничких наука у Новом Саду и примени савремених технологија, на изложби важно место заузима иконостас цркве Светог великомученика Георгија у Бечеју.
Аутори ове изложбе су др Снежана Мишић и др Игор Борозан, а на изложби је приказана и изложбена свеска ауторке Јелене Межински Миловановић, музејске саветнице.
Предићево сликарство је децентно, профињено, рефлексија меланхоличног идентитета - рњкао је пред бројном поштоваоцима рада Уеоша Предића др Игор Ворозан. -. Цео његов радник век је уствари цео век, јер је скоро толико дуго живео. У том периоду створио је преко 1700 дела, радећи на ползу свог народа, како је волео да каже -закључио је Борозан. - Тихи прикривени посматрач ствари око себе, веровао је у позитивизам. И светитељи су ликови његових комшија и пријатеља, док је свет патриотских идеала спустио, али не и профанисао и спојио два света.
И. Радоичић