Кодекси Данила Вуксановића у Библиотеци шабачкој

Фото: Dnevnik.rs

НОВИ САД: У Библиотеци шабачкој, у склопу обележавања 170 година једног од најстаријих српских читалишта, јуче је отворена изложба „Кодекси Данила Вуксановића, слике и објекти” на којој се познати новосадски уметник представио радовима насталим у последњих неколико година.

Реч је о избору из три уметникова циклуса у којима се бави књигом или текстом као објектом унутар слике, или историјским личностима из света књижевности.

Овом поставком је на својеврстан начин обележено и две деценије од прве Вуксановићеве самосталне изложбе, приређене у Галерији „Мост”

Анализирајући „Кодексе...”, историчарка уметности Татјана Марковић скренула је пажњу да су на представљеним радовима, на уметнику својствен начин, направљени симбиоза традиционалног и актуелног, сликарског потеза и аплициране књиге, синтеза слике и текста у којој слово, реч или књига постају есенцијални ликовни елементи.

Слојевитост Вуксановићеве слике произилази, не само из богатства ликовних елемената и симболике речи као најважније одреднице људског рода, него и из хабитуса уметника ерудите, наводи Татјана Марковић.

Данило Вуксановић је рођен 1973. године у Сомбору. Дипломирао је 1998. на Академији ликовних уметности у Новом Саду, смер графика, а магистрирао је на смеру цртање.

Запослен је у Галерији Матице српске као виши конзерватор-рестауратор уметничких дела на папиру, где је уредник едиције изложби Традиција и савремено стваралаштво.

Самостално је излагао више од 40 пута у земљи и иностранству: САД, Италија, Мађарска...

Недавно се нашао међу 150 уметника из целог света на великој изложби у Фрајбургу “Речи стварају слике”, у Ернс Ланге Хаусу, посвећеној 500-годишњици Реформације, где је изложио рад са елементима ћириличних слова.

Рад је посвећен барокној ћирилици Христофора Жефаровића, заправо једној интерпретацији старе штампане ћирилице. Реч је, иначе, о дигиталном принту на платну, каже Вуксановић за „Дневник”.

У домену конзервације и рестаурације последњих месеци радио је Вуксановић на рестаурацији олеографије Паје Јовановића “Час мачевања” за изложбу у Софији “Сенке оријентализма”, као и на литографијама Димитрија Аврамовића, које су изложене у Галерији Матице српске.

Иначе, за недавну прославу 170 година Галерије Матице српске у Текелијануму у Будимпешти израдио је плакету Деметра приводи ученика Атини Палади, коју је после посребрила

Реч је о парафразираном приказу алегоријске композиције са врха старе зграде Текелијанума. Приказ, преузет са класицистичке скулптуре вајара Ференца Урла из 1840. године, графички је модификован. Митолошка и поучна, значењски вишеслојно уобличена алегорија, заправо нас подсећа на лапидаријум, збирку скулптура која је са атике некадашњег здања Текелијанума означавала програм Саве Текелије садржан у познатој сентенци која гласи: Текелија ученицима, појашњава уметник.

Данило Вуксановић управо припрема уметничку мапу под насловом “Херувими новог доба” са мотивима петроварадинске битке, која почиње портретом Евгенија Савојског.

У питању су колажи у комбинованој техници на платну, а мапу ће пратити и текст Огњена Карановића.

Такође, ускоро ће из штампе изаћи и књига “Дијафрагменти”, са одабраним Вуксановићевим ликовним критикама и записима о актуелним кретањима на домаћој ликовној сцени, које ће пратити и репродукције заступљених уметника: Говорећи о другима, уметник често много тога каже и о себи...

Изложба у Библиотеци шабачкој „Кодекси Данила Вуксановића, слике и објекти” отворена је до 22. новембра.

М. Стајић