Језикоманија: Вршимо... све!

Са­свим бе­за­зле­на и нор­мал­на ствар!  Ал' не­што ми, што ре­че један мој ко­ле­га „бо­де очи”. Хоп, јед­на рад­ња, дру­га рад­ња...

Сви не­што ВР­ШЕ: Вр­ши­мо без­бол­но бу­ше­ње уши­ју, Не вр­ши­мо услу­ге пе­че­ња..., Вр­ши­мо по­прав­ку..., Вр­ши­мо услу­жно...

Тај гла­гол се че­сто ко­ри­сти и у ме­ди­ји­ма, и то у нај­ра­зли­чи­ти­јим кон­струк­ци­ја­ма: Не­ко је ВР­ШИО раз­го­вор са не­ким, ВР­ШИО за­ме­ну, ВР­ШИ­МО упис, ВР­ШИ­МО пре­глед...

Тре­ба­ло би, где год је то мо­гу­ће, из­бе­га­ва­ти кон­струк­ци­ју гла­го­ла ВР­ШИ­ТИ, ИЗ­ВР­ШИ­ТИ, ИЗ­ВР­ША­ВА­ТИ, са име­ни­цом где се исти по­јам мо­же озна­чи­ти по­себ­ним гла­го­лом.

Зна­чи: Без­бол­но бу­ши­мо уши, По­пра­вља­мо..., Услу­жно пе­че­мо..., Не­ко је раз­го­ва­рао с не­ким..., За­ме­њи­ва­ли смо..., Упи­су­је­мо..., Пре­гле­да­мо...

Гла­гол ВР­ШИ­ТИ по­сто­ји, али тре­ба зна­ти кад га (не)тре­ба упо­тре­бља­ва­ти! Гла­гол ВР­ШИ­ТИ  зна­чи ВР­ЋИ жи­то!

Ипак, он се, ни­чим иза­зва­но, не­ми­ли­це, али ствар­но бес­по­штед­но, упо­тре­бља­ва уме­сто гла­го­ла ОБА­ВЉА­ТИ.

И, што је­дан го­спо­дин из Кру­шев­ца ре­че: „Чи­ни ми се, ка­да се из­у­зму псов­ке, да је то нај­фре­квент­ни­ји гла­гол у на­шем је­зи­ку”!

На­та­ша Мир­ко­вић