Језикоманија: Рекла је Петровић(ева)(ка)
Када удајом жена свом презимену дода мужевљево, прво се пише девојачко па онда оно које је удајом добила. Између ова два презимена се не пише цртица.
За разлику од мушких, женска презимена која се завршавају на -ИЋ или на –О се НЕ МЕЊАЈУ се по падежима. Рећи ћемо: Позовите господина Марковића, али: Позовите госпођу (госпођицу) Марковић.
Мушко презиме може добити „женски” облик ако му додамо наставак -КА или -ЕВА/-ОВА: Марковићка, Марковићева. У том случају се женска презимена мењају по падежима.
Некада је женско презиме с наставком -ЕВА/-ОВА: Јовановићева – означавало ћерку неког Јовановића, а презиме с наставком -КА – Јовановићка – супругу Јовановића. Данас се ово правило не поштује, јер се жена не посматра као особа која некоме припада.
Женска презимена на -а, се мењају по падежима као именице женског рода на -а: Бјелица, Бјелице, Бјелици...
У медијима се често чује „Изјавила је Петровић”, „Поповић није потписала”... односно презиме које означава особу женског пола употребљава се самостално. То није језички правилно јер су ове именице мушког рода. Такође, реченице где пол није наглашен: Стиже Поповић!, нису препоручљиве, иако су језички исправне, јер не доносе информацију о полу особе о којој говоримо. Уз презиме би требало употребљавати реч која ће назначити да говоримо о особи женског пола; то може бити титула, занимање или име.
Н. Мирковић
