ЈЕЗИКОМАНИЈА Мач­ји ка­шаљ

Не мо­гу да вам ка­жем ко­ји об­лик је че­шћи, али ра­бе се оба! На­и­ме, пра­вил­на су оба, али ипак је бо­ље ко­ри­сти­ти об­ли­ке без И: МАЧ­ЈИ, ДЕЧ­ЈИ, ПТИЧ­ЈИ....

Не­ко пра­ви ана­ло­ги­ју са СВА­ЧИ­ЈИ, НЕ­ЧИ­ЈИ, НИ­ЧИ­ЈИ, па и ове ре­чи пи­ше и из­го­ва­ра са И. Је­дан са­вет: Ана­ло­ги­ја уме да бу­де вр­ло не­згод­на кад је реч о је­зи­ку и ни­је пре­по­руч­љи­во да се че­сто по­зи­ва­те на њу.

При­зна­та су оба об­ли­ка, а на­став­ку -ији се да­је пред­ност кад му прет­хо­ди гру­па су­гла­сни­ка ВЧ, ПЧ, ШЧ и слич­не (ов­чи­ји, гу­шчи­ји, врап­чи­ји), а у дру­гим слу­ча­је­ви­ма ва­ри­јан­ти -ји: бож­ји, деч­ји, вуч­ји, враж­ји, мач­ји, ко­зји.

И, да за­кљу­чи­мо: Оба на­став­ка су гра­ма­тич­ки ис­прав­на, с тим што се у од­ре­ђе­ним слу­ча­је­ви­ма да­је пред­ност јед­ном од њих. Обич­но се из­го­ва­ра МАЧ­ЈИ за­то што ис­пред Ч не сто­ји гру­па са­мо­гла­сни­ка не­го са­мо­гла­сни­ци.

Јед­на за­ни­мљи­вост: При­дев ПА­СЈИ не­ма ду­жи об­лик... И пи­та­ње за крај: Да ли ће­мо да то­ле­ри­ше­мо МАЈ­ЦЕ?

Што се ти­че „ма­ји­це” ствар је ја­сна - то је де­ми­ну­тив од ре­чи „ма­ја”. Ако за­ви­ри­те у ети­ке­ту кад ку­пу­је­те ма­ји­це на­ше пр­о­из­вод­ње, ви­де­ће­те да пи­ше „жен­ска ма­ја”.

И, на кра­ју, све је то мач­ји ка­шаљ...

На­та­ша Мир­ко­вић