Интервју: Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе

У минулој години Вапа и институција којом руководи заиста су уложили голем труд и урадили огроман посао на очувању баштине, да је то препознала и Европска унија, наградивши пројекат конзервације и рестаурације Тврђаве у Бачу најзначајнијим признањем у области културног наслеђа – Гран пријем Европе ностре.

– Пројекат „Векови Бача”, чији део је и обнова Тврђаве, протеклих је десет година један од најсложенијих на којем је Завод у континуитету ангажован. И Гран при Европе ностре представља само додатни подстицај да учинимо све што је до нас како би наслеђе у овој општини, које је тренутно на прелиминарној листи Унеска, и формално као културни предео било стављено под заштиту Организације УН за образовање, науку и културу – каже Зоран Вапа за „Дневник”. – На том плану је од великог значаја и што од Кинеске академије за културно наслеђе, са којом имамо потписан уговор и чији су чланови крајем прошле године посетили и Завод и Бач, у 2019. очекујемо и конкретну помоћ у изради номинационог елабората за упис “Историјског места Бач са окружењем” на листу Светске културне баштине.

У оквиру „Векова Бача” се у години за нама, подсећа Вапа, радило и на конзервацији и рестаурацији чувеног фрескоживописа Христофора Жефаровића у манастирској цркви у Бођанима. За сада су завршени радови у припрати, а у плану за ову годину је улазак под свод са кубетом. Зацртани циљ је да до 2022, када ће бити обележена јубиларна 300. годишњица изградње овог храма посвећеног Ваведењу, зидно сликарство буде у потпуности обновљено и конзервирано. Паралелно са обновом фресака, Завод је био ангажован и на сликарско-конзерваторским и дуборезачко-позлатарским радовима на трону чудотворне Богородице Бођанске и план је да до краја јануара тај трон буде враћен у манастирску цркву.

Највећи подухват у Бачу лане је ипак био завршетак пројекта рехабилитације Фрањевачког самостана, по обиму улагања, која су значајно премашила 120 милиона динара (само грант ЕУ био је на нивоу од 890.000 евра) највећи на пољу заштите културног наслеђа у региону. Од новембра 2016, када су радови почели, не само да је значајно унапређено стање овог објекта подигнутог крајем 12. века – од зановљања кровне конструкције и обнове фасада до конзервације аутентичних врата и прозора те поплочавању просторија и ходника у приземљу – него су и створени услови да се, осим изворних верских, у самостану реализују и културни и образовни садржаји, будући да је у оквиру комплекса око 260 квадрата опремљено као музејски простор.

– Показало се да се за реализацију правих пројеката увек нађе новца – каже Вапа. – Покрајинска влада и републичко Министарство културе су обезбедили средства за све пројекте с којима смо конкурисали, а који су, подразумева се, били покривени комплетном пројектном документацијом - од капиталних послова, као што су ови у Бачу, до оних мањег обима, али никако не и мање значајних, напротив, попут рестаурације појединих иконостаса. И можемо бити више него задовољни обимом радова у 2018, а очекујем да се тај тренд настави и у овој години, па је тако, рецимо, наш финансијски план предвидео завршетак обнове српске православне цркве у Сремској Каменици, као и да центар Сремских Карловаца у 2019. буде велико градилиште  

Наиме, Вапа истиче да је, захваљујући Покрајинској влади, лане поново активиран Закон о ревитализацији и развоју Сремских Карловаца. Овај акт је донет 1991, функционисао је неколико година дајући видне резултате, да би потом био скрајнут. Сада је, међутим, на темељу овог закона формиран посебан фонд у којем је у 2018. било 50 милиона, а ове године ће бити 100 милиона динара за радове на објектима у том граду. Идеја је да се у првој фази ради на партерном уређењу и проширењу пешачке зоне, а потом и да се обнове Патријаршијски двор, Саборна црква и још двадесет фасада. Тим пре је ово значајније ако се има у виду да су Сремски Карловци једна од партнерских општина у реализацији пројекта „Нови Сад - Европска престоница културе 2021”.  

– У току 2018. је настављена припрема пројектне документације за формирање и прве фрушкогорску ризнице, у манастиру Крушедол. Финансијским планом за 2019. обезбеђена су средства за завршетак комплетних грађевинских радова, тако да је реално да најкасније почетком 2020. ту ризницу и отворимо. У протеклој години су у фокусу били и сликарско-конзерваторски и дуборезачко-позлатарски радови на иконама будуће ризнице у Шибенику, на иконостасу Преображенске цркве у Сентандреји, на иконостасу, певницама и троновима у Цркви Светог Георгија у Будимпешти, као и на иконостасу Јакова Орфелина у цркви манастира Бездин. Све су то пројекти на којима се већ годинама ради у континуитету, при чему се поједини приводе крају, што је од великог значаја будући да у 2019. обележавамо осам векова аутокефалности Српске православне цркве.

Од ове године ће, све су прилике, бити појачано присуство конзерватора и рестауратора Покрајинског завода за заштиту споменика културе на Хиландару. Савет стараца Свете царске српске лавре је, наиме, замолио да стручњаци Завода направе програм петогодишњих конзерваторско-рестаураторских радова у ентеријеру манастирског храма. У току прошле године је, иначе, завршена друга фаза радова на трону Богородице Тројеручице заједно са припадајућим троновима Светог Николе и Свете Тројице. Тај посао ће бити готов ове године, након чега ће фокус бити стављен на рестаурацију осталих тронова, да би круна овог ангажовања био рад на прелепом иконостасу Милутинове цркве.

У Покрајинском заводу за заштиту споменика културе је при крају израда студије заштите старог Бечеја, која следи након истих таквих студија за Зрењанин, Сомбор, Апатин. Лане је обновљена најстарија русинска кућа у Руском Крстуру, завршена треће фаза радова на Врдничкој кули тако да је она већ у туристичкој функцији, окончана је израда нове капе звоника цркве у Шиду, завршена обнова цркве у Каћу, а обезбеђено је и аутономно водоснабдевање Пећке патријаршије јер су, захваљујући средствима Покрајинске владе, избушена два бунара, те изграђени бунарска кућица са филтер станицом и велики резервоари за противпожарну заштиту

        М. Стајић