Дистрикт из угла Петра Мирковића: Индустријски простори одувек привлачни креативцима и уметницима

Вајар који се изражава и кроз цртеж долази из Новог Сада, а годинама уназад већ излаже на свим важнијим светским сајмовима и део је интернационалне сцене. Истовремено су га препознали и стручна јавност и тржиште.

Током априла prеthodnе године, некадашње занатлијско место у старој фабрици жица поново је постало радионица. Обновљени објекти новосадског Дистрикта, захваљујући титули Европске престонице културе, постали су радионица за визуелну уметничку продукцију. У Радионицу су се вратили врсни новосадски уметници који су ту стварали у неусловним просторима, данас репрезентативним атељеима. Баш тада се у нови/стари атеље, који је сада далеко бољи и прикладнији за стваралачки рад, поред других, уселио и Петар Мирковић.

- ”Нови простор” је свакако нешто чему смо се надали годинама - рекао је уметник Петар Мирковић. - Сматрам да је потенцијал који је постојао коначно искоришћен и сада могу рећи да је ово врло функционалан и модеран радни простор који одговара данашњем времену. Конкретно за радни процес свакако је најважнија инфраструктура, попут грејања, воде и струје који нису постојали раније.

Као позитивну предност локације и самог објекта у којем тренутно ствара, Петар издваја чињеницу да је у питању један комплекс који окупља различите уметнике са истим циљем, а то је стварање уметности.

- Предност је свакако сам тип објекта - истиче Мирковић. - Индустријски простори су одувек били привлачни креативцима и уметницима због високих плафона / кровова, великих улазних портала и много природног светла. То је случај и са простором у којем сада радим. Поред тога, читав комплекс са осталим корисницима из сличних сфера ствара могућност интеракције и посебног амбијента.

Више од две деценије стваралаштва у Дистрикту

Петар Мирковић први пут се сусрео са поменутим објектом у новосадском Дистрикту још пре више од двадесет година када је био позван да учествује у изради једног уметничког дела.

- Први сусрет са овим просторима догодио се 2002. године када сам добио позив да дизајнирам речну јахту и учествујем у њеној изради - сећа се он. - Позив је уследио од породице Бозоки која је водила радионицу ”Анкер”, а као резултат наше сарадње настало је пловило под називом "Бас 747". Наредних година сам могућности поменуте радионице користио за продукцију својих радова, док се 2009. године није појавио слободан простор за закуп, који сам изнајмио и претворио у свој атеље. То је простор у којем се и сада налазим, али који је у протеклих пар година доживео потпуну реконструкцију. Из тог разлога две године сам користио алтернативне просторе до прошлог лета када сам се вратио у адаптирани објекат.

У годинама које су долазиле Петар Мирковић наставио је да ствара и ради баш у простору новосадског Дистрикта, некада објектима са тешким условима за рад и стваралаштво, а данас обновљеним просторима за културу.

- Током више од две деценије, у простору некадашњег комплекса ”Петар Драпшин”, а данас ”Дистрикта”, извео сам мноштво радова - открива Мирковић. - То су првенствено моји радови, цртежи и скулптуре, као и разни пројекти у којима сам учествовао. Као један од примера могу навести скулптуру Олимпијски сат која се данас налази на Теразијама испред хотела Москва, а у потпуности је изведена овде, након што је одабрана као победничко решење на конкурсу пред олимпијске игре у Лондону 2012. године, а за потребе Олимпијског комитета Србије.

Дистрикт – од старих фабрика до нових простора културе

У новосадском Дистрикту је звук машина и алата ове, некада индустријске зоне града, заменио креативни погон савременог стваралаштва. Током година припреме, као и током саме године титуле Европске престонице културе, трансформација индустријске зоне, простора који баштини 100 година дугу историју занатског наслеђа на 11.000 квадратних метара, увелико даје резултате и обрисе будућег новосадског центра савременог стваралаштва смештеног крај Дунава. Петар Мирковић изнео је своје мишљење о трансформацији индустријског наслеђа и старих фабрика у нове просторе намењене култури, уметности и другим сферама.

- Прилично сам добро упознат са историјом овог комплекса, једним делом кроз истраживања, а другим кроз непосредне приче и сведочења људи који су ту некада радили, па чак и у првобитној фабрици браће Крамер - објашњава Мирковић. - Трансформација индустријског наслеђа у објекте нове намене је пракса добро позната широм света. То је одлична могућност да се очувају сегменти наслеђа, а да се додавањем нових слојева створи нова вредност. Ову идеју подржавам од старта и сам сам био један од учесника иницијативе да се ови објекти сачувају и пренаменују управо у просторе намењене култури и креативним делатностима.

Обновљени новосадски Дистрикт обухватаће укупно 12 објеката, представљајући модел за обнову и очување индустријског наслеђа, не само у Новом Саду, него и у остатку Европе. Идеја о претварању напуштене и небезбедне зоне у Дистрикт добила је замах када је Нови Сад сазнао да ће понети ласкаву титулу Европске престонице културе. Питање које се следеће природно намеће је да ли Дистрикт може постати неки нови центар креативних индустрија у Новом Саду.

- Искрено верујем да може и да ће постати креативни центар града - потврђује Петар Мирковић. - Ово је један од ретких преосталих индустријских комплекса тог типа у самом граду са фантастичним микро амбијентом. Драго ми је да је тај потенцијал препознат и да се развија у добром правцу. Наш град се свакодневно шири и расте број становника, тако да су овакви простори неопходни као мултифункционални полигони за најразличитије садржаје. Како се ради о великом броју објеката, процес ће свакако трајати док читава целина не почне да функционише пуним капацитетом. Оно што је преостало, а веома је важно, јесте да се пронађе адекватан модел културног mеnaymеnta који би повезао све садржаје, стварао нове везе са другим центрима и профилисао јасну стратегију развоја.

Петар Мирковић је, како каже, имао прилику да види разне примере сличних пракси и чак и учествује на изложбама и радионицама у некима од њих.

- Сваки од тих примера је специфичан због контекста и специфичног окружења у којем се налази - објашњава он. - Неки од примера могу бити "Мусеум Quartier" и "Wuk" у Бечу, и "Рода Стен" у Гетеборгу који су одавно оправдали своју нову намену. Поред тога могу навести и неке интересантне примере који су тренутно актуелни и у изградњи, односно савременици Дистрикта по времену настанка. "Гјутериет" индустријски комплекс у Малмеу где је зграда бродоградилишта претворена у креативни хаб или "Lochal" у Тилбургу, велика јавна библиотека настала на темељима некадашњег железничког хангара.

Мирковић сматра да је једна од кључних предности Дистрикта, поред локације, заокружена целина комплекса.

- У самом жаргонском називу ”Кинеска четврт” реч четврт осликава доживљај овог амбијента - појашњава он. - Мноштво различитих индустријских објеката распоређених тако да унутар комплекса стварају улице и тргове стварају утисак малог градског кварта. Локација између парка, градске плаже и студентских домова делује као природно окружење за овакве садржаје.

Сарадња са осталим организацијама и људима смештеним у Дистрикту за Петра Мирковића увек је била одлична, а напомиње и да се радује новим пројектима и људима које ће да приме у свој комшилук.

- За сада је мало корисника и радујемо се да се тај број повећа и да се интеракција даље развије. Постоји доста идеја везаних за будуће пројекте. За сада је извесна изложба мојих радова у оквиру Калеидоскопа културе, заједно Тадијом Јаничићем и Борисом Лукићем који такође стварају у Дистрикту. Поред тога, један од планова јесте стварање отворене јавне читаонице која би садржала релевантну литературу из области уметности, дизајна и сродних области - закључио је Мирковић.

И. Јапунџа