Distrikt iz ugla Petra Mirkovića: Industrijski prostori oduvek privlačni kreativcima i umetnicima

Vajar koji se izražava i kroz crtež dolazi iz Novog Sada, a godinama unazad već izlaže na svim važnijim svetskim sajmovima i deo je internacionalne scene. Istovremeno su ga prepoznali i stručna javnost i tržište.

Tokom aprila prethodne godine, nekadašnje zanatlijsko mesto u staroj fabrici žica ponovo je postalo radionica. Obnovljeni objekti novosadskog Distrikta, zahvaljujući tituli Evropske prestonice kulture, postali su radionica za vizuelnu umetničku produkciju. U Radionicu su se vratili vrsni novosadski umetnici koji su tu stvarali u neuslovnim prostorima, danas reprezentativnim ateljeima. Baš tada se u novi/stari atelje, koji je sada daleko bolji i prikladniji za stvaralački rad, pored drugih, uselio i Petar Mirković.

- ”Novi prostor” je svakako nešto čemu smo se nadali godinama - rekao je umetnik Petar Mirković. - Smatram da je potencijal koji je postojao konačno iskorišćen i sada mogu reći da je ovo vrlo funkcionalan i moderan radni prostor koji odgovara današnjem vremenu. Konkretno za radni proces svakako je najvažnija infrastruktura, poput grejanja, vode i struje koji nisu postojali ranije.

Kao pozitivnu prednost lokacije i samog objekta u kojem trenutno stvara, Petar izdvaja činjenicu da je u pitanju jedan kompleks koji okuplja različite umetnike sa istim ciljem, a to je stvaranje umetnosti.

- Prednost je svakako sam tip objekta - ističe Mirković. - Industrijski prostori su oduvek bili privlačni kreativcima i umetnicima zbog visokih plafona / krovova, velikih ulaznih portala i mnogo prirodnog svetla. To je slučaj i sa prostorom u kojem sada radim. Pored toga, čitav kompleks sa ostalim korisnicima iz sličnih sfera stvara mogućnost interakcije i posebnog ambijenta.

Više od dve decenije stvaralaštva u Distriktu

Petar Mirković prvi put se susreo sa pomenutim objektom u novosadskom Distriktu još pre više od dvadeset godina kada je bio pozvan da učestvuje u izradi jednog umetničkog dela.

- Prvi susret sa ovim prostorima dogodio se 2002. godine kada sam dobio poziv da dizajniram rečnu jahtu i učestvujem u njenoj izradi - seća se on. - Poziv je usledio od porodice Bozoki koja je vodila radionicu ”Anker”, a kao rezultat naše saradnje nastalo je plovilo pod nazivom "Bas 747". Narednih godina sam mogućnosti pomenute radionice koristio za produkciju svojih radova, dok se 2009. godine nije pojavio slobodan prostor za zakup, koji sam iznajmio i pretvorio u svoj atelje. To je prostor u kojem se i sada nalazim, ali koji je u proteklih par godina doživeo potpunu rekonstrukciju. Iz tog razloga dve godine sam koristio alternativne prostore do prošlog leta kada sam se vratio u adaptirani objekat.

U godinama koje su dolazile Petar Mirković nastavio je da stvara i radi baš u prostoru novosadskog Distrikta, nekada objektima sa teškim uslovima za rad i stvaralaštvo, a danas obnovljenim prostorima za kulturu.

- Tokom više od dve decenije, u prostoru nekadašnjeg kompleksa ”Petar Drapšin”, a danas ”Distrikta”, izveo sam mnoštvo radova - otkriva Mirković. - To su prvenstveno moji radovi, crteži i skulpture, kao i razni projekti u kojima sam učestvovao. Kao jedan od primera mogu navesti skulpturu Olimpijski sat koja se danas nalazi na Terazijama ispred hotela Moskva, a u potpunosti je izvedena ovde, nakon što je odabrana kao pobedničko rešenje na konkursu pred olimpijske igre u Londonu 2012. godine, a za potrebe Olimpijskog komiteta Srbije.

Distrikt – od starih fabrika do novih prostora kulture

U novosadskom Distriktu je zvuk mašina i alata ove, nekada industrijske zone grada, zamenio kreativni pogon savremenog stvaralaštva. Tokom godina pripreme, kao i tokom same godine titule Evropske prestonice kulture, transformacija industrijske zone, prostora koji baštini 100 godina dugu istoriju zanatskog nasleđa na 11.000 kvadratnih metara, uveliko daje rezultate i obrise budućeg novosadskog centra savremenog stvaralaštva smeštenog kraj Dunava. Petar Mirković izneo je svoje mišljenje o transformaciji industrijskog nasleđa i starih fabrika u nove prostore namenjene kulturi, umetnosti i drugim sferama.

- Prilično sam dobro upoznat sa istorijom ovog kompleksa, jednim delom kroz istraživanja, a drugim kroz neposredne priče i svedočenja ljudi koji su tu nekada radili, pa čak i u prvobitnoj fabrici braće Kramer - objašnjava Mirković. - Transformacija industrijskog nasleđa u objekte nove namene je praksa dobro poznata širom sveta. To je odlična mogućnost da se očuvaju segmenti nasleđa, a da se dodavanjem novih slojeva stvori nova vrednost. Ovu ideju podržavam od starta i sam sam bio jedan od učesnika inicijative da se ovi objekti sačuvaju i prenamenuju upravo u prostore namenjene kulturi i kreativnim delatnostima.

Obnovljeni novosadski Distrikt obuhvataće ukupno 12 objekata, predstavljajući model za obnovu i očuvanje industrijskog nasleđa, ne samo u Novom Sadu, nego i u ostatku Evrope. Ideja o pretvaranju napuštene i nebezbedne zone u Distrikt dobila je zamah kada je Novi Sad saznao da će poneti laskavu titulu Evropske prestonice kulture. Pitanje koje se sledeće prirodno nameće je da li Distrikt može postati neki novi centar kreativnih industrija u Novom Sadu.

- Iskreno verujem da može i da će postati kreativni centar grada - potvrđuje Petar Mirković. - Ovo je jedan od retkih preostalih industrijskih kompleksa tog tipa u samom gradu sa fantastičnim mikro ambijentom. Drago mi je da je taj potencijal prepoznat i da se razvija u dobrom pravcu. Naš grad se svakodnevno širi i raste broj stanovnika, tako da su ovakvi prostori neophodni kao multifunkcionalni poligoni za najrazličitije sadržaje. Kako se radi o velikom broju objekata, proces će svakako trajati dok čitava celina ne počne da funkcioniše punim kapacitetom. Ono što je preostalo, a veoma je važno, jeste da se pronađe adekvatan model kulturnog menaymenta koji bi povezao sve sadržaje, stvarao nove veze sa drugim centrima i profilisao jasnu strategiju razvoja.

Petar Mirković je, kako kaže, imao priliku da vidi razne primere sličnih praksi i čak i učestvuje na izložbama i radionicama u nekima od njih.

- Svaki od tih primera je specifičan zbog konteksta i specifičnog okruženja u kojem se nalazi - objašnjava on. - Neki od primera mogu biti "Museum Quartier" i "Wuk" u Beču, i "Roda Sten" u Geteborgu koji su odavno opravdali svoju novu namenu. Pored toga mogu navesti i neke interesantne primere koji su trenutno aktuelni i u izgradnji, odnosno savremenici Distrikta po vremenu nastanka. "Gjuteriet" industrijski kompleks u Malmeu gde je zgrada brodogradilišta pretvorena u kreativni hab ili "Lochal" u Tilburgu, velika javna biblioteka nastala na temeljima nekadašnjeg železničkog hangara.

Mirković smatra da je jedna od ključnih prednosti Distrikta, pored lokacije, zaokružena celina kompleksa.

- U samom žargonskom nazivu ”Kineska četvrt” reč četvrt oslikava doživljaj ovog ambijenta - pojašnjava on. - Mnoštvo različitih industrijskih objekata raspoređenih tako da unutar kompleksa stvaraju ulice i trgove stvaraju utisak malog gradskog kvarta. Lokacija između parka, gradske plaže i studentskih domova deluje kao prirodno okruženje za ovakve sadržaje.

Saradnja sa ostalim organizacijama i ljudima smeštenim u Distriktu za Petra Mirkovića uvek je bila odlična, a napominje i da se raduje novim projektima i ljudima koje će da prime u svoj komšiluk.

- Za sada je malo korisnika i radujemo se da se taj broj poveća i da se interakcija dalje razvije. Postoji dosta ideja vezanih za buduće projekte. Za sada je izvesna izložba mojih radova u okviru Kaleidoskopa kulture, zajedno Tadijom Janičićem i Borisom Lukićem koji takođe stvaraju u Distriktu. Pored toga, jedan od planova jeste stvaranje otvorene javne čitaonice koja bi sadržala relevantnu literaturu iz oblasti umetnosti, dizajna i srodnih oblasti - zaključio je Mirković.

I. Japundža