ЧУДНА ЗВЕРКА ПАЛОМБИЈСКА: О, уловите Марсупиламија

Ово симпатично биће жутог крзна са леопардовим туфнама, псећим ушима између којих су несташне длаке и округлог носа помало личи на мајмуна са шакама на рукама и ногама, препознатљиво по дугом мултифункционалном репу (6-8 метара) - помаже у кретању кроз џунглу, може да се савије у опругу и одбацује свог власника, служе као мамац за пецање риба, ако се савије тако да има ’џомбу’ на крају одличан је млаћење противника.

Марсупилами је драга и симпатична животињица - док се не наљути. Сваштојед је, тамани воће, ужива да једе пиране. Заљубљив је, мада су марсупиламовице пробирљиве и ћудљиве што њихове удвараче води од потиштености до фуриозног беса (који на својој кожи, ни криви ни дужни, искушавају становници џунгле). Када се срећни пар марсупиламија скући (станиште им виси са лијана, исплетено је па личи на полусклопљени лист тапациран папагајским перјем), дама ће снети пар (или више) јаја из којих се излегу марсупиламчићи, који могу бити обични (жути, без пега) али и црни. Први задатак родитеља је да подмлатку расплету репиће који су се замрсили у јајету; и током одрастања млади често заплету своје репове што их омета у пузању и истраживању света. Подизање деце је тежак посао, захтева доношење разноврсне хране и непрестано терање свакојаких грабљивица. Мушки Марсупилами превасходно се оглашава садржајном речју „ХУБА“ док женка суптилно говори „ХУБИ“, а млади „БИБИ“. Станиште ових животиња је у Паломбији; у остатку света су били непознати док их нису открили лутајући репортери Спиру и Фантазио и једног довели у Шампињак (логично, назвали су га – Марсупилами) да их прати у даљим авантурама.

Марсупилами се појавио 1952. године у четвртој епизоди стрипа „Спиру и Фантазио“. Његов ’отац’ је стрип геније Андре Франкин (1924-1997), најпознатији као творац легендарног Гаше шепртље. Марсупилами је био трећи добри јунак серијала (четврти је мала веверица) „Спиру и Фантазија“ који је Франкин стварао до 1968. године а онда препустио другим ауторима како би се посветио свом “Гаши Шепртљи”. Године 1978. појавио се албум „Гаша и Марсупилами“ у коме су сабране Франкинове мале причице о ова два хероја. 

 Франкин је 1987. започео нови серијал о марсупиламију (на кога има сва ауторска права јер је његова самостална творевина), у сарадњи са Грегом и Батемом (касније су се придружили други аутори). Овог пута приче прате доживљаје породице марсупиламија у џунглама Паломбије. Године 1991. публикована је чак и „Енциклопедија марсупиламија“(уколико се име пише великим почетним словом мисли се на животињицу која је дошла у Европу; кад се марсупилами пише малим словима реч је о читавој врсти).

Легенда каже да је 1952. Франкену, док је посматрао возача бриселског трамваја који је отварао и затварао врата, возио, наплаћивао и поништавао карте те путницима давао потребне информације, пало на памет да би човеку добро дошао дугачак реп којим би, по потреби, могао да се испомогне у раду. Иначе, његово/њихово име је кованица речи „марсупиал“, торбар, и речи „пил“ што је основа имена „Пилоу Пилоу“ које носи чудни ванземаљац из стрипа Попај (његово оригинално име је Еугене the Јееп, код нас је преведен као Поштени Евгеније); последњи сегмент кованице је реч „ами“ односно пријатељ.   

Агилна “Чаробна књига” започиње, у три тома, објављивање девет репрезентативних албума (плус почетни “нулти”) овог серијала на којима је Франкен директно радио или су стварани под његовим надзором. Први том садржи четири албума: нулти „О, уловите Марсупиламија“, из 2002. којим је обележено 50 година од појаве овог стрип јунака; албум чине кратке причице и гег-табле настајале у периоду од 1955. до 1981. у којима Марсупилами, Спиру и Фантазио као и Мали Божа (редован Франкенов јунак) упадају у разне незгоде, са домаћим животињама, птицама које Марсупилами обожава, посебно црвендаће, насртљивим продавцима или незгодним апаратима. Понеки доживљаји су смешно-поучни док се други исцрпљују у пуким неспоразумима и бизарним ситуацијама. Франкенов цртеж се видљиво развија, од квадрата са „крупним“ призорима до „зрелих“ мајсторских слика, згуснутих а опет прегледних. „Марсупиламијев реп“ (из 1987. продат у 600.000 примерака!) наставља се на дотадашња „искуства“ и доводи дежурног неваљалца Јова Крадицу, у срце џунгле, намерног да, уз помоћ лудог пецароша, индијанца Даскамифалика, улови тајанственог марсупиламија - живог или мртвог али са крзном без рупа од метака. “Беба с краја света” (1988) је панда која пада у џунглу и бива спасена до породице марсупиламија која има и новог пријатеља – ушату птицу Чупавицу. У епизоди “Црни Марс” (1989) упознајемо црног марсупиламија такође изгубљеног у џунгли којој, уз све опасности, прети и – цивилизација која крчи пут кроз дивљину.

         Илија Бакић