Бјелогрлић: Још смо у сенкама контроверзне политике

Говорећи о радњи серије, Бјелогрлић је истакао да, када је проучавао раздобље у којем се радња дешава, схватио је да се у суштини јако мало ствари мења.

"Мењају се само актери, али када поредите то време са данашњим, схватите да је јако слично. Зато смо серију назвали Сенке над Балканом јер се оне стално надвијају над овим простором", рекао је Бјелогрлић на конференцији за новинаре уочи пројекције.

Од када је прошле године SFF у свој програм уврстио и представљање серија, "Сенке над Балканом" су први тв серијал који презентује остварења из Србије.

Бјелогрлић се овог пута представља историјским крими трилером, чија је радња смештена у бурни период краја двадесетих година прошлог века који се завршио увођењем Шестојануарске диктатуре.

Историјска фикција помешана са жанровима трилера и мистерије у центар пажње ставља Београд тог доба, као раскрсницу путева, али и сукобљених интереса са различитих страна света.

Емитовање серије "Сенке над Балканом" почиње крајем октобра на свим националним телевизијама бивше Југославије.

У разговору за Танјуг, уочи пројекције серије у Сарајеву, Бјелогрлић каже да је реч о можда чак и прединамичној серији чији су ликови живописни, контроверзни и где нема класичних “позитиваца” и “негативаца”.

“Неко ко вам се на почетку серије учини да је јако добар, испадне на крају да и није баш тако и обрнуто. Сада када се све завршило жао ми је шо се неким ликовима нисам још више бавио, пошто сам их открио радећи”, рекао је Бјелогрлић.

Поред Драгана Бјелогрлића који игра главну улогу, у "Сенкама над Балканом" ћемо гледати и Андрију Кузмановића, Гордана Кичића, Жарка Лаушевића, Марију Бергам, а ту је и међународна поставка коју чине славни руски глумаци Александар Галибин и Андреј Зибров, као и овдасњој публици добро познати Горан Богдан, Бојан Навојец, Тони Михајловски и Петар Арсовски.

“Имао сам импозантну глумачку екипу из целог региона, као и руских глумаца, пошто је и руски елемент доста уткан у целу причу”, наводи Бјелогрлић, који ће вечерас први пут “осетити” реакцију публике.

То ће, каже, бити занимљиво пошто су ретке прилике када они који раде серије могу да присуствују непосредном контакту публике и њиховог дела.

Очекује да ће бити занимљиво посебно што, како истиче, Сарајево окупља ствараоце и публику из читавог региона, а признаје и да има и "малу позитивну трему".

На питање да ли серија може да заинтресује најширу публику и да се приказује ван граница, Бјелогрлић каже да му то и јесте била идеја, да серију у наративном, сценаристичком и визуелном смислу направи тако да буде занимљива и људима који не знају где се налази Балкан.

Будући да су га неке компаније већ контактирале у вези са светском дистрибуцијом, чини се да то неће бити немогуће.

“Ако би се то десило, сматрао бих да сам успео - да серија заживи на неким другим просторима, не само овде где је логично да заживи”, прича Бјелогрлић.

Сви би добро платили одговор на питање чиме може да се заинтригира светска публика, каже он и додаје да је то нешто за чиме сваки стваралац трага.

Један од тих одговора се може потражити и у томе како је Балкан препознат, а препознат је као једна врста јужне Америке у Европи, доста нестабилно подручје где се преплићу сива зона, бизнис, криминал и различити утицаји политике.

“Мени је једном један човек када је гледао и хтео да купи ''Монтевидео'' рекао - невероватно, правите тамо неке романтичне филмове, лепе, а ми очекујемо са Балкана неке ''Sopranovе''. То је нама Балкан”, препричава Бјелогрлић.

Истраживајући за потребе серије, каже да је заиста нашао да је Интерпол звао Балкан "Колумбијом Европе", што се може проверити, а ти путеви, тада опијума данас других наркотика се, додаје, никада нису променили.

“Балкан је увек био раскрсница различитих политичких утицаја, путева криминала и једно подручје где је стално било нестабилно. То је јако инспиративно за серије и филмове, међутим из мени неких непознатих разлога ми то не радимо”, каже он.

''Монтевидео'' је, каже било једно освежење, јер је био бајка, а ова серија може бити занимљива јер је напети трилер са елементима мистике.

Одговарајући на питање да ли се историјски догађаји могу кроз серију сагледати из другог угла, Бјелогрлић напомиње да је за њега филм “више од живота” и да не воли да ради теме које су документаристичке.

“Увек правим да је филм мало узвишен, да су моје приче мало изнад тла, тако и ово. Ово је једна фикција која је базирана на неким историјским догађајима, историјским личностима жанровски обојена. Мислим да ће то можда бити тај неки нови стил не само у Србији него у целом овом делу Европе”, рекао је Бјелогрлић.

Серија ће се на националним телевизијама приказивати “као некад, недељом у 20 сати”, а имајући у виду и чињеницу да ће улоге тумачити глумци из целог региона, поставља се питање, могу ли уметници да уклоне сенке над Балканом, на које Бјелогрлић одговара:

“Ја сам се надао да ће се то дестити много раније. У 2017. години је вест да ће се једна српска серија приказивати у целом региону, а ја сам сматрао да ће то бити нормално већ 2008. године. Још увек је тај утицај политике толико јак да не иде то ни близу оном брзином каквом би могло да иде”, каже он.

Додаје да је његово искуство као и искуство сваког обичног човека, да увек у реалности доживљава нешто друго од онога што гледа у информативним емисијама, било којим.

"Вама делује да се овде и даље одвија неки тихи рат, а у реалности, животу ви то не осећате и то је та једна од контровернзих сенки која које никако не напуштају Балкан и зато још увек ми живимо у сенкама те неке контроверзне политике која никако да напусти ове просторе”, закључио је Бјелогрлић.

Сценарио за ову серију су, према филмској причи Стевана Копривице, написали Даница Пајовић, Дејан Стоиљковић, Владимир Кецмановић и Драган Бјелогрлић, а музику и овог пута потписује Мањифико.

У Београду, у коме се укрштају и сукобљавају интереси са различитих страна света, главни ликови, двојица инспектора за крвне деликте, које тумаче Бјелогрлић и Андрија Кузмановић, суочавају се са низом неочекиваних обрта.

Танасијевић, кога тумачи Бјелогрлић, је био у рату, рањаван, оставила га је жена, под утицајем је различитих супстанци, добро познаје улицу и криминални миље, док је Плетикосић млади инспектор, ратно сироче, завршио је школу, примењује другачије методе и све ради по правилима службе што његовог старијег колегу нервира…