СРПСКИ АРХЕОЛОГ НАЈМОДЕРНИЈИМ ТЕХНИКАМА ЧУВА КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ Ако желимо да знамо зашто живимо као данас, морамо да знамо како су живели они пре нас
Уобичајена перцепција је да археолози проводе време на прашњавим налазиштима, на све четири и са алаткама попут лопатица и четкица у руци.
Међутим истраживач из Србије Ненад Јончић ради потпуно другачије. Он користи дронове и дигиталну технологију да документује откривено на археолошким налазиштима и на тај начин спречи ризик од њиховог нестајања, пише Хоризон, The ЕУ Research & Innovation Магазине.
У јануару 2016. Јончић, тада на постдипломским студијама археологије на Универзитету у Београду, „уступљен“ је технолошкој компанији у Словачкој која је специјализована за документовање археолошких налазишта и артефаката.
Његов рад био је део колаборације коју финансира Европска унија, а циљ је очување културне историје источне Европе. Истраживачка иницијатива названа ЦОНПРА била је актуелна од 2013. до децембра 2016. Окупила је универзитетске истраживаче и мале бизнисе који раде на археолошким налазиштима из Словачке, Чешке, Словеније и Србије. Идеја је била да се размењују знања у коришћењу дигиталних слика за стварање 3Д реконструкције налазишта.
Трка са временом и грађевинцима
За Јончића то је било искуство живота.
- Помогло ми је да схватим шта желим да радим у животу – рекао је он за Хоризон.
То га је инспирисало да покрене једну од првих приватних археолошких компанија у Србији – АрхеоДата – како би могао да штити српско културно наслеђе. Такође је постао и „специјалиста за дигитално наслеђе“ у београдском Народном музеју.
Током колаборација у ЕУ, али и у својој компанији Јончић преферира да користи дронове, термално снимање и друге најмодерније археолошке технике да ствара 3Д визуале археолошких налазишта. Јончић је свестан временског ограничења с којим се археолози суочавају и управо ту дигитална технологија помаже.
- У истраживачкој археологији имаш све време овог света, то је веома спор процес анализирања и документовања свега. У заштитној археологији остајеш без времена од почетка. Ми трчимо испред булдожера. Морамо да будемо веома брзи, веома прецизни, да урадимо све на време јер ако смо спори, нестаће – рекао је он.
Дигитална технологија брзо бележи историјске остатке и ствара стални дигитални отисак пре него што археолошка налазишта нестану због урбанизације или развоја инфраструктуре. Овај приступ је заснован на принципима заштитне археологије постављеним 1992. Европском конвенцијом о заштити археолошког наслеђа.
Иако се у свим археолошким активностима држе овог приступа, рад на налазиштима на удару грађевинаца, где је финансијски притисак многима важнији од наслеђа, веома је тежак, објаснио је за Хоризон проф. Предраг Новакович, археолог са Универзитета у Љубљани.
- Заштитна археологија веома је важна. Истовремено је напорна и изазовна јер мораш да преговараш за грађевинцима и урбанистима. Притисак на археологе је стваран – рекао је он.
Он и његове колеге размењују напредне технике да развију мале фирме које се баве заштитном археологијом. Циљ је да источна Европа достигне археолошки напредак других европских земаља.
„То је наслеђе свих нас“
Једно од кључних налазишта на којима су радили је Винча, једно од најважнијих праисторијских налазишта Европе. Тим је користио дигиталну технику да рекреира развој раних људских насеља и њиховог свакодневног живота.
На неолитском налазишту Јончић и други користили су фотограметрију, неинвазивну технику која прави више фотографија из различитих углова. Ова метода користи снимке из руке и из ваздуха да направи детаљне и живе 3Д моделе.
- То је био стварно почетак дигиталне археологије и имплементација уређаја које сада користимо – рекао је Јончић.
Његова компанија сада документује тврђаве крај Дунава, некадашњи део одбрамбеног система Римског царства. Један од пројеката је и образовни филм потпуно заснован на њиховој 3Д реконструкцији о две велике погребне хумке из 500. године пре нове ере у Атеници. Они су направили дигиталну симулацију изградње хумки, од саме гробнице украшене перлама од ћилибара и гвозденим деловима точка до пражљиво постављене кружне хумке од камена и земље.
За Јончића увид у живот древних Европљана прикупљен у Винчи показује зашто је важно очување археолошког наслеђа кроз дигитали отисак.
- То је наслеђе свих нас јер археологија није повезана са националним идентитетима. Она се обраћа свима нама. И ако желимо заиста да знамо како је дошло до тога да живимо како живимо данас, морамо да знамо како су живели и људи пре нас – рекао је Јончић.
(Телеграф Наука/Хоризон)