РЕВИЗИЈА УМЕТНОСТИ КРОЗ ВЕКОВЕ Галерија Матице српске отвара нову сталну поставку

У седам модула, обликованих кроз 23 сале односно теме, пружа се могућност публици да на потпуно другачији начин сагледа свеколико уметничко благо које се чува под кровом ГМС и,  што је још важније, да се том благу изнова и изнова враћа. С једне стране, ту су модули Хронологија српске уметности са избором који сведочи о њеном развоју од 16. до 21. века, ремек дела које творе Идентитет колекције, или врхунски радови који кроз теме Биографија установе, Пулс колекције, Ризница и Кабинет реткости, одговарају на питање зашто је ГМС јединствена у историји српске културе; с друге стране, нова поставка кроз сегменте Трансформабилност уметности,  затим Уточишта: Човек и окружење, Табу: Тело и ум и Ужитак: Ритуали и навике, нуди и нове начине читања и разумевања српске ликовне уметности, истовремено приказујући и њене особености и домете и место у ширем европском контексту као и огледање у савременом тренутку. 

– Теме су толико снажне, толико различите, толико садржајне, да свака од њих 23 може да се посматра и као појединачна изложба – изјавила је на конференцији за новинаре управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски. – У новој сталној поставци нисмо заборавили ни Дечју собу ни Соба за препуштање уметности, а  захваљујући новим технологијама, њен део су и они елементи који тешко могу бити изложени у физичком смислу, попут скицен блокова или великих иконостаса из цркава, који из разумљивих разлога не могу бити донети у галеријски простор. Такође смо постојећу HoloLens технологију прилагодили новој поставци, па ће посетиоци моћи да је доживе и кроз ВР наочаре... 

Иначе, поменута сала на међуспрату, у којој ће бити изложене скулптуре, такође ће бити истинска посластица, јер не само што представља дела Сретена Стојановића, Риста Стијовића, Јована Солдатовића, Паје Радовановића, Раше Тодосијевића, Олге Јанчић или Ђорђа Јовановића, чији је легендарни Меркур за ову прилику специјално изливен,  него и даје и нову димензију збирци која до сада можда није била у довољној мери вредносно валоризована.  У одабиру и у начину презентације вајарских дела, која творе овај модул назван Скулптофилија, учествовао је и академика Мрђан Бајић, истакнути спрски скулптор и ликовни педагог.

По речима уметничког директора Галерије Луке Кулића, важан аспект поставке управо је чињеница да су у њој пронашли своје место и нека дела која су позајмљена из приватних колекција или других институција, попут скулптуре Олге Јеврић, чијих радова нема у колекцији ГМС, а која је у Нови Сад стигала захваљујући сарадњи са Кућом легата. 

– Жеља нам је била да покажамо да се неки недостаци у нашим колекцијама могу  надоместити управо кроз позајмице уметничких дела која би иначе стајала у деопу или у неком приватном простору, чиме дајемо могућност публици да и она ужива у њима. Уосталом, из тог разлога су и стварана – појаснио је Кулић, уз напомену да тиме музеји добијају још један модел за сарадњу.   

Описујући модуле и теме, програмска директорка ГМС Јелена Огњановић истакла је да је концепт њиховог обликовања одраз интенције да се споје прошлост и садашњост на један другачији начин. По њеним речима, један од постулата нове сталне поставке била је и њена максимална приступачност. У том смислу цео простор је сад доступан и особама с инвалидитетом, јер је и сала на међуспрату, у којој ће бити скулптуре, опремљена лифтом. Такође, када је реч о самим презентацијама, на неколико места у поставци постављени су и интерактивни панели, на којима су текстови, који се налазе на легендама, изговорени и преведени на знаковни језик. 

Иначе, говором бројки, нова стална поставка, која је понела наслов реВизија колекције Галерије Матице српске, обухвата укупно 450 уметничких дела које потписује 160 различитих аутора. Рецензенти су били проф. др Симона Чупић и проф. др Никола Крстовић, са Одсека за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, док је ауторка визуелног идентитета поставке Светлана Мартиновић.

М. Стајић