REVIZIJA UMETNOSTI KROZ VEKOVE Galerija Matice srpske otvara novu stalnu postavku

U sedam modula, oblikovanih kroz 23 sale odnosno teme, pruža se mogućnost publici da na potpuno drugačiji način sagleda svekoliko umetničko blago koje se čuva pod krovom GMS i,  što je još važnije, da se tom blagu iznova i iznova vraća. S jedne strane, tu su moduli Hronologija srpske umetnosti sa izborom koji svedoči o njenom razvoju od 16. do 21. veka, remek dela koje tvore Identitet kolekcije, ili vrhunski radovi koji kroz teme Biografija ustanove, Puls kolekcije, Riznica i Kabinet retkosti, odgovaraju na pitanje zašto je GMS jedinstvena u istoriji srpske kulture; s druge strane, nova postavka kroz segmente Transformabilnost umetnosti,  zatim Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um i Užitak: Rituali i navike, nudi i nove načine čitanja i razumevanja srpske likovne umetnosti, istovremeno prikazujući i njene osobenosti i domete i mesto u širem evropskom kontekstu kao i ogledanje u savremenom trenutku. 

– Teme su toliko snažne, toliko različite, toliko sadržajne, da svaka od njih 23 može da se posmatra i kao pojedinačna izložba – izjavila je na konferenciji za novinare upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski. – U novoj stalnoj postavci nismo zaboravili ni Dečju sobu ni Soba za prepuštanje umetnosti, a  zahvaljujući novim tehnologijama, njen deo su i oni elementi koji teško mogu biti izloženi u fizičkom smislu, poput skicen blokova ili velikih ikonostasa iz crkava, koji iz razumljivih razloga ne mogu biti doneti u galerijski prostor. Takođe smo postojeću HoloLens tehnologiju prilagodili novoj postavci, pa će posetioci moći da je dožive i kroz VR naočare... 

Inače, pomenuta sala na međuspratu, u kojoj će biti izložene skulpture, takođe će biti istinska poslastica, jer ne samo što predstavlja dela Sretena Stojanovića, Rista Stijovića, Jovana Soldatovića, Paje Radovanovića, Raše Todosijevića, Olge Jančić ili Đorđa Jovanovića, čiji je legendarni Merkur za ovu priliku specijalno izliven,  nego i daje i novu dimenziju zbirci koja do sada možda nije bila u dovoljnoj meri vrednosno valorizovana.  U odabiru i u načinu prezentacije vajarskih dela, koja tvore ovaj modul nazvan Skulptofilija, učestvovao je i akademika Mrđan Bajić, istaknuti sprski skulptor i likovni pedagog.

Po rečima umetničkog direktora Galerije Luke Kulića, važan aspekt postavke upravo je činjenica da su u njoj pronašli svoje mesto i neka dela koja su pozajmljena iz privatnih kolekcija ili drugih institucija, poput skulpture Olge Jevrić, čijih radova nema u kolekciji GMS, a koja je u Novi Sad stigala zahvaljujući saradnji sa Kućom legata. 

– Želja nam je bila da pokažamo da se neki nedostaci u našim kolekcijama mogu  nadomestiti upravo kroz pozajmice umetničkih dela koja bi inače stajala u deopu ili u nekom privatnom prostoru, čime dajemo mogućnost publici da i ona uživa u njima. Uostalom, iz tog razloga su i stvarana – pojasnio je Kulić, uz napomenu da time muzeji dobijaju još jedan model za saradnju.   

Opisujući module i teme, programska direktorka GMS Jelena Ognjanović istakla je da je koncept njihovog oblikovanja odraz intencije da se spoje prošlost i sadašnjost na jedan drugačiji način. Po njenim rečima, jedan od postulata nove stalne postavke bila je i njena maksimalna pristupačnost. U tom smislu ceo prostor je sad dostupan i osobama s invaliditetom, jer je i sala na međuspratu, u kojoj će biti skulpture, opremljena liftom. Takođe, kada je reč o samim prezentacijama, na nekoliko mesta u postavci postavljeni su i interaktivni paneli, na kojima su tekstovi, koji se nalaze na legendama, izgovoreni i prevedeni na znakovni jezik. 

Inače, govorom brojki, nova stalna postavka, koja je ponela naslov reVizija kolekcije Galerije Matice srpske, obuhvata ukupno 450 umetničkih dela koje potpisuje 160 različitih autora. Recenzenti su bili prof. dr Simona Čupić i prof. dr Nikola Krstović, sa Odseka za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dok je autorka vizuelnog identiteta postavke Svetlana Martinović.

M. Stajić