ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ВЕЛИКОГ ПИСЦА Тишма увео Нови Сад на књижевну мапу Европе
У Матици српској одржан је омаж Александру Тишми поводом стогодишњице рођења великог српског и светског писца, а била је то прилика и да се укаже на велики издавачки подухват Академске књиге - објављивање његових Целокупних дела, под уредништвом дописног члана САНУ Горане Раичевић.
„Када нас је у јануару 2003. напустио велики писац Александар Тишма, Нови Сад је заћутао. Седам година после његове смрти није штампано ниједно његово дело у Србији, осим романа Употреба човека, који је објављен у Едицији 10 најбољих НИН-ових романа 2004. године. У јуну 2010. године издавачка кућа Академска књига обележила је четврти рођендан са веома амбициозном жељом да кренемо у велики пројекат издавања дела Александра Тишме”, појашњава директорка и главна уредница Академске књиге Бора Бабић.
– Александар Тишма је увео Нови Сад на књижевну мапу Европе – истиче Бора Бабић. – Многи новинари и критичари су га називали хроничарем Новог Сада. Било је и оних који су, попут холандског новинара Отона Цимермана, писали да је Нови Сад позорница Тишминих напаћених ликова – Срба, Мађара, Немаца и Јевреја – током Другог светског рата. Тишма је кроз свој уметнички израз, посебно у циклусу литерарних дела која тематизују рат и која је сам назвао петокњижјем, писао о границама људског зла, о мучењима, прогонима, терору, насиљу, злостављању, о егзистенцијалној угрожености појединца, о уништењу. Његова проза има моћ да узнемири и уздрма сваког читаоца. И поред ратне бруталности, насиља, немира и нелагоде коју изазива, дела из петокњижја – Књига о Бламу, Употреба човека, Школа безбожништва, Вере и завере, Капо – била су најпревођенија за пишчевог живота.
Визија редакције била је да сваке године објављује по две књиге како би дела Александра Тишме била стално присутна у јавном простору, односно, како би читаоце стално подсећали на великог српског писца. Данас, када обележавамо 100 година од Тишминог рођења, са радошћу могу рећи да смо при крају реализације једног важног и веома изазовног издавачког пројекта – објављивања Целокупних дела Александра Тишме. До сада је у наведеној едицији издато 25 књига, те је преостало објавиљивање само још два тома преписке.
До сада је у едицији Целокупна дела издато 25 књига,
те је остало објављивање само још два тома преписке
– У првом тому преписке ћемо објавити Тишмина писма која је писао више од пола века својој животној сапутници Соњи из различитих градова у којима је краће или дуже боравио приликом одлазака на међународне конференције и конгресе, или приликом одлазака на промоције књига и током дужег боравка у књижевним резиденцијалним центрима – најављује. У другом тому преписке, како најављује Бора Бабић, биће публикована писма која је Тишма писао писцима и критичарима. Са некима од њих је био у пријатељским односима, а са другим у чисто пословном односу јер се налазио на месту уредника у Летопису Матице српске. Тако су Тишмини кореспонденти, међу осталим, били и Ерик Кош, Марко Ристић, Павле Угринов, Сретен Марић, Светозар Петровић, Ђерђ Конрад, Драган Јеремић, Милан Кашанин, Давид Албахари, Имре Кертес, Бошко Петровић, Бранко Ћопић, Васко Попа, Живадин Павловић, Владимир Димитријевић, Манес Шпербер, Мило Дор...
На пројекту Целокупна дела Александра Тишме ангажовано је 18 приређивача – историчара и теоретичара књижевности, критичара и писаца: Горана Раичевић, Владислава Гордић Петковић, Ласло Блашковић, Владимир Гвозден, Зорица Хаџић, Иван Негришорац, Јован Попов, Радослав Вава Петковић, Ђорђе Деспић, Невена Варница, Весна Цидилко, Драгиња Рамадански, Фрања Петриновић, Ивана Ђурић Пауновић, Драган Великић, Зоран Пауновић, Драган Проле и Драган Бабић. Посебно важну улогу у уређивачком тиму имао је дизајнер Атила Капитањ, који је илустрацијама корица учинио Целокупна дела Александра Тишме визуелно препознатљивим у јавном простору.
М. С.