ИЗЛОЖБА ЦРТЕЖА ЦУЦЕ СОКИЋ У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ И НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ Вредан документарни карактер
Изложба „Алтернативна Цуца Сокић: Цртежи” биће отворена у петак 22. новембра у19 часова у Спомен збирци Павла Бељанског, и представиће ову нашу познату уметницу као ауторку цртежа, који су, иако бројни у њеном целокупном опусу, мање познати јавности.
И сам назив изложбе указује на другачију Љубицу Цуцу Сокић, како је јуче на конференцији за новинаре напоменула једна од њених ауторки Милана Квас, музејска саветница и управница Спомен-збирке Павла Бељанског, јер смо углавном навикли да видимо њене слике, посебно у оном делу који сада баштини Спомен - збирка Павла Бељанског.
Ова изложба је организована у сарадњи са Народном библиотеком Србије, која такође поседује део заоставштине и уметничких дела Цуце Сокић, и где ће, након Новог Сада, тамо бити постављена и свечано отворена 28. фебруара, на њихов дан. Изложба обухвата 182 цртежа, од укупно 800 њених радова на папиру, које је породица Гаталовић (наследници Цуце Сокић), поклонила овим двема установама.
Фестивал музејског театра и филма
На конференцији за новинаре у Спомен - збирци Павла Бељанског јуче је најављен и Фестивал музејског театра и филма, који ће бити одржан од 22. до 24. новембра. Музејска саветница Милица Орловић Чобанов представила је програм овог фестивала, напомињући да се њиме, у сарадњи са Музејем Војводине и Галеријом Матице српске, пружа могућност да публика у три дана сагледа оно што је скоријем времену настало од музејских филмова и представа.
Главни повод за поставку изложбе је 110. годишњица од рођења наше истакнуте уметнице која је у Спомен - збирци Павла Бељанског најзаступљенија својим делима. У основном фонду су четири њена дела која је Павле Бељански поклонио овој установи, али је после, како је додала Милана Квас, тај фонд изузетно увећан управо радовима на папиру.
Поставка радова из Спомен - збирке Павла Бељанског заснива се на циклусу “Шаљиви цртежи”, како га је назвала сама ауторка. То су радови који су, по речима Милане Квас, настајали у тренуцима слободног времена уметнице, на маргинама разних дописа, службених аката, на ковертама, полеђинама неких докумената, који због тога имају и вредан документарни карактер. Ови цртежи показују њене врло широке и различите преокупације на пољу фигуративног изражавања, али будући да су стварани крајем педесетих до средине седамдесетих година 20. века, могу се повезати с актуелним токовима надреализма и фантастике у српској уметности тог периода.
Избор из Народне библиотеке Србије обухвата 90 радова на папиру, цртеже и скицен блокове из периода педесетих, до раних осамдесетих година 20.века, као и часописе “Невен” и “Графис” који су, по речима ауторке изложбе Горане Стевановић, библиотекара саветника за Графички фонд и Уметничку збирку Народне библиотеке Србије, били инспиративна полазишта за настанак одређеног броја цртежа.
- Реч је о радовима који су у највећем броју студије и скице, импресије, предлошци за будуће радове, највећим делом за илустације, а постоји и једна група радова коју чине завршени цртежи. То су радови који настају у пролазу, у тишини атељеа, спонтано. Они нису намењени очима јавности. Мислим да је ово једна изузетна прилика да прикажемо и говоримо о томе колико су драгоцени управо ти радови који остају у некој тишини и интими уметника, да њима приступимо с одређеном врстом поштовања, и да их интерпретирамо и представимо јавности - навела је Горана Стевановић, додајући да је ова група радова је профилисана у неколико тематских целина - анималистички мотиви, фигуре и портрети мушкараца, жена и деце, историјски костим.
Н. Пејчић