БРАНКА РАДИЧЕВИЋА ПАМТИ И ПРЕСТОНИЦА АУСТРИЈЕ Двеста година од РОЂЕЊА великана биће обележено у његовим Карловцима али и Бечу

Захваљујући Аустријско-српском култур­ном друштву „Вилхелмина Мина Караџић“ на челу са оснивачем тог друштва Светланом Матић, а у сарадњи са амбасадором Србије у Бечу Марком Благојевићем у просторијама амбасаде 26. септембра, Барбара Станковић, Јована Бањанин и Данило Јовановић предвођени професорком Карловачке гимназије др Јеленом Ратков Квочка извешће колажни шездестоминутни програм о животу, раду, поезији и музици насталој на бази Бранкових стихова, под називом „Љубитељи поезије и Бранко Радичевић“.

 По речима Светлане Матић, друштво које води је одлучило да јубилеј обележи достојанствено и на највишем нивоу, онако како то Бранко заслужује.

Гостовање Карловчана поводом 200 година од рођења Бранка Радичевића у Бечу резултат је лане успостављене сарадње карловачког Едукационог центра „Каром“ и АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“. У јулу прошле године у кући која је позната као кућа у којој је становао Бранко Радичевић у Карловцима отворена ауторска изложба Светлане Матић посвећена Мини Караџић, коју је дизајнирао Душан Борисављевић.

- Ове године се навршава пет година од оснивања АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ и тај мали јубилеј прослављамо целе године, кроз различите културне манифестације - каже Светлана Матић. -  Друштво је основано са циљем да гради мостове пријатељства и културе између Срба и Аустријанаца, као што су то чинили Вук и Мина Караџић. Проучавала сам три године живот и дело Вилхелмине Мине Караџић и објавила књигу на српском и немачком „Певам дању, певам ноћу/Писма Мини Караџић“ коју сам, такође промовисала и у Сремским Карловцима. С обзиром на то да је Мина Караџић неправедно скрајнута са културне и књижевне сцене Србије, а оставила је велики траг иза себе, задужила нас је као народ да о њеним делима говоримо и пишемо. Зато сам дошла на идеју да оснујем друштво које носи њено име. Друштво је поставило спомен-плочу у трећем бечком округу, на једној од зграда, где је Мина живела. Спомен-плоча се налази поред споменика Вука Караџића. Основали смо библиотеку са њеним именом, која се налази у Заједници српских клубова са фондом око 4.500 књига. Установили смо награду „Мина Караџић“ за врхунска остварења у области културних делатности, која се додељује сваког 12. јула, симболично на Минин рођендан. 

АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“, како каже Светлана Матић, кроз културну размену, жели да још дубље повеже Сремске Карловце и Беч, који осим Бранка Радичевића, лиричара и једног од најдоследнијих Вукових следбеника у реформи српског језика и правописа, који се доследно залагао за увођење народног говорног језика у књижевност и заслужан за спровођење и афирмацију Вукове језичке и културне реформе, али и симпатија вукове ћерке Мине Караџић, имају још пуно повезница. 

- Беч је незаобилазан град, кад је реч о српству, јер је, по броју Срба који данас у њему живе, највећи град српског расејања. Ниједна знаменита личност из наше прошлости, није заобишла космополитски Беч, када је реч о школовању, штампању књижевних дела и усавршавању. 

Српска удружења, клубови и културно-уметничких друштава, настоје да очувају српски језик и богату културну баштину. Тренутно је директор бечке опере  Богдан Рошчић, рођени Београђанин. Борба за бољи положај српске заједнице у Аустрији је стратешки важно питање и данас – напомиње Светлана Матић уз подсећање да Срби у Аустрији постоје пет векова и представљају део историје и културе ове државе.

Зорица Милосављевић