У понедељак почиње продаја карата за концерт Иве Погорелића у СНП-у

Концерт ће бити одржан 10. октобар у Српском народном позоришту и биће реализован у склопу обележавања 10 година рада Војвођанског симфонијског оркестра, али и као својеврстан пролог Новосадских музичких свечаности, због пандемије и ове године планираних у јесењем термину, од 21. до 28. октобра.

Погорелић ће са симфоничарима извести Концерт за клавир и оркестар број 2, у ф-молу, опус 21 Фредерика Шопена. Војвођанским симфонијским оркестром ће дириговати маестро Срба Динић, а на програму ће још бити увертира за оперу „Чаробни стрелац” Карл-Марије Вебера и Менделсонова Италијанска симфонија. Улазнице за овај, по свему ексклузиван концерт, биће пуштене у продају у понедељак на благајни СНП-а. Цене су 6.000 динара (партер) и 5.000 динара (балкон), а могуће их је и резервисати на позоришном порталу, на страници https://prodaja.snp.org.rs/sr/site/index, с тим што се онлајн резервације аутоматски поништавају након 72 сата од тренутка резервисања, као и три дана пред концерт.

По моделу који је недавно утврђен за концерте Београдске филхармоније, и за предстојећи наступ Иве Погорелића и ВСО у Српском народном позоришту важиће тзв. ковид правила. Она подразумевају да ће за присуство концерту бити неопходно, осим ношења заштитне маске, и једна од наведених потврда: о потпуној вакцинацији; о прележаној болести ковид-19, при чему датум оздрављења не сме бити старији од шест месеци; о негативном ПЦР тесту на корона вирус не старијој од 72 сата; о негативном брзом антигенском тесту. Концерт 10. октобра почиње у 20 часова, али предвиђено време за почетак уласка публике на догађај је од 19 сати, како се не би правила гужва приликом провера поменутих потврда.

Први уметник из света класичне музике којег је још 1988. Унеско именовао својим амбасадором добре воље, утемељитељ Фонда за младе музичаре, те оснивач неколико пијанистичких такмичења САД и Немачкој, чије име носи и главна награда на Manhattan Интернатионал Мусиц Цомпетитион у њујоршком Карнеги холу, Иво Погорелић, рођен је у Београду. У српској престоници је стекао и прво музичко образовање, да би као изузетно талентовани пијаниста са 12 година наставио школовање у Москви, на конзерваторијуму „Петар Илич Чајковски”, где ће почети сарадњу са великом грузијском пијанисткињом и педагогом Алисом Казерадзе, која ће му касније постати и супруга..

Један од најважнији догађаја, не само у његовој каријери, већ и у свету пијанизма, везује се за скандал из 1980. на Шопеновом конкурсу у Варшави, када је у знак протеста због Погорелићеве елиминације из завршнице такмичење, упркос виртуозном наступу, жири демонстративно напустила чувена Марта Аргерич, при томе проглашавајући младог колегу – генијалним. Овај догађај, као ниједан до сада у историји музичких такмичења, ођекнуо је широм светске музичке јавности, која је сматрала Погорелића правим победником овог такмичења.

Исте те 1980. Погорелић ће свирати у Новом Саду, а већ следеће дебитовао је у Карнеги холу, да би се потом заређали наступи у престижним концертним дворанама Сједињених Држава, Канаде, Европе, Аустралије, Јапана... Свирао је с Берлинском филхармонијом, Бостонским симфонијским оркестром, Чикашким симфонијским оркестром, Бечком филхармонијом, Филаделфијским оркестром, Филхармонијским оркестром из Лос Ангелеса, Филхармонијским оркестром Тонхале, Лондонским симфонијским оркестром...

Критика га је без остатка хвалила, а његови ЦД-и су, када је реч о класици, уверљиво су међу најпродаванијим. Тако је већ његов деби ЛП, „Chopin Рецитал„, који је 1981. објавио „Дојче грамофон”, постао бестселер, а сличан успех дожело је и осталих 14 албума, снимљених за исту етикету, са интерпретацијама дела из широког стилског распона, од музике барокних композитора до уметника 20. века, јединствених по доследности интерпретативног концепта. Ова изванредна издања антологијске вредности и култног статуса у дискографији класичне музике стекла су огроман број слушалаца диљем планете, а велики успех је постигао и нови албум, објављен под окриљем куће „Сони”, на којем маестро свира две Бетовенове  сонате (Но.22, Оп.54 и Но. 24, Оп 78) и Другу сонату Сергеја Рахмањинова.    

М. Стајић