Промовисано реиздање култног албума групе "Идоли"

Представљању албума присуствовали су чланови групе "Идоли" - Срђан Шапер, Небојша Крстић Крле и Зденко Колар, као и супруга преминулог музичара Владе Дивљана - Дина Дивљан, као и музички публицисти и теоретичари Момчило Рајин, Драган Амброзић, Зорица Којић.



На истом месту је отворена изложба фотографија “Идола” аутора Горанке Матић и Горана Вејводе.



"Сећам се да смо спремали албум у соби и гаражи код Крлета, тамо смо највише вежбали. У то време многи рок бендови су имали пробе у СКЦ-у, а ми смо хтели да се мало издвојимо. У гаражи смо имали неку врсту лабораторије, стварали смо субверзивно гаражну музику", оценио је Срђан Шапер, један од кључних стваралаца песама "Идола" уз Владу Дивљана, и вокал бенда.



Шапер је изјавио да се у снимању сваког албума долази до судара и размене енергија што доводи до креативног сукоба.



"Са тим албумом имали смо потребу да се искаже нешто самосвојно. Били смо прво дечаци, онда смо сазревали, одрастали и до 25. године то нам је већ био посао. Енергија је полако међу нама нестајала и зато смо као група престали да постојимо", открио је Шапер, више деценија успешан у свету маркетинга и медија, оснивач српске филијале америчке адвертисинг agеncijе"McCann Ерицксон" и директор домаће продуцентске куће "Адреналин".



"Одбрана и последњи дани" је први студијски албум београдске рок групе "Идоли" из 1982. године.



Критичари "Џубокс магазина" су 1985. изгласали да је ово најбољи албум југословенског рока у 20. веку, такође и један од првих концептуалних албума тог времена.



"Сматрам да је било бољих наших песама, а како су "Одбрану" сматрали за најбољу плочу, онда је боље било да и не кваримо успех. Сама плоча је била веома необична, специфична, једини наш албум са неком новом димензијом, као експлозија слободе. Један мој пријатељ ми је поверио да кад је слушао албум, био је срећан да такво дело постоји. Он је био толико одушевљен да ми је рекао захваљујући "Одбрани" живот дефинитивно има смисла", закључио је Шапер.



Подсетимо, на овом албуму су присутне песме - “Кенозоик”, , “Последњи дани”, “Моја си”, “Сенке су другачије”, “Немо”, “Небеска тема”, “Русија”, “Играле се Делије”, “Једина (узурликзурли)”, “Одбрана”, “Где си сад Цица-мацо”, “Главна птица (скрати свој дугачки језик)”, “Хајде, сањај ме, сањај”.



Група је почела снимање своје прве плоче ЛП на јесен 1981., и продуценти је требало да буду чланови групе уз помоћ Душана Спире Михајловића, који је касније напустио снимање, тако да је албум снимљен уз помоћ Мила Пилета Милетића и Горана Војводе.



Током разговора пуштен је редак видео снимак песме "Кенозоик" реализован за тадашњу ТВ емисију "Петком у 22", а Небојша Крстић је подсетио да су у неколико наврата гостовали у споменутом програму и снимили су видео клип и за нумеру "Моја".



"Знам за многе који сматрају да је "Одбрана" најбоља и оне који мисле да је то најгора југословенска плоча свих времена. Квака 22 ове ситуације је у томе да је могуће да су и једни и други у праву. Наши оригинални текстови нису на крају снимљени, морали смо да коригујемо стихове, да се не баве толико Титом. Пријатељи сарадници су нам говорили да не би баш да буду потписани на албуму, јер ето текстови су против маршала Тита, и неће да имају проблема, а ми тога заправо нисмо били ни свесни", каже Небојша Крстић



Крстић је открио да им је "Југотон" у то време дао одрешене руке да могу да раде шта год желе и оценио је да су имали срећу да таква шовинистичка плоча буде објављена управо за ову загребачку дискографску кућу, јер им у Београду то не би тако лако издали.



Шапер и Крстић су се сложили да нису имали неке притиске око рокова, јер им нико није дисао за вратом да морају да објаве што пре и зато су могли комотно да стварају.



Оригинални план бенда је био да се албум бави религијом и традицијом, за које су сматрали да ће бити провокативне јер су многи аспекти ових тема били табу у комунистичкој Југославији.



Албум је назван по истоименом роману Борислава Пекића из 1977. године.



"За наш албум су говорили да је изродио национализам у Југославији и да је довео на власт Слободана Милошевића, свашта су нам говорили. Опет, са друге стране, важно је да постоји оваква плоча, која може бити у исто време и најбоља и најгора, као кад имате Рингерову мачку, може бити жива и мртва. Данас је мало оваквих албума, јер је у свету рок музика само забава и бизнис", закључио је Крстић.



Такође, ово је било прво издање са промењеним саставом групе, јер је Кокан Поповић који је некада свирао са Владом Дивљаном и Зденком Коларом у бенду “Звук улице” тада био нови бубњар.



Када су улазили у студио, чланови бенда још нису били сигурни шта тачно желе да направе, стилски и музички. Имали су пуно идеја (у вези контекста Пекићевог рада, али и ширим обим филозофије), али претворити то у музику и наћи задовољавајући звук је представљало изазов. Због овог експерименталног покушаја-и-грешака приступа, снимање је трајало више од шест месеци.



Зденко Колар је изјавио да не уме да потврди да ли му је "Одбрана" била омиљени албум “Идола”, и додао да је имао неке фаворите у другим колегама рок музичарима покрета Нови талас.



Такође, Колар се присетио како су имали веома напорну и тешку концертну промоцију тог албума, тако што су Влада Дивљан и он преносили доста технике за сцену, те памти ту ситуацију као комплексну.



Рок публициста и критичар Момчило Мома Рајин је истакао да је музика имала централно место у домену поп културе тих година, и да су се уз “Идоле” појавиле још две групе Новог таласа - “Електрични оргазам” и “Шарло Акробата” (Милан Младеновић, Душан Којић Која, Иван Вдовић Вд), обједињене у чувеном албуму “Пакет аранжман” (1981).



"Чини ми се да нема више таквих група данас које имају то јединство форме и садржаја. Сви наведени бендови нису имали толико тога заједничког, али су осликавали у својим песмама метафизичка питања о стању духа и времема у коме живимо”, рекао је Мома Рајин и назвао Владу Дивљана једног од највећих рокенрол романтичара не само Србије, бивше Југославије, већ и широм Европе.



Музички публициста се определио да му је омиљена песма са овог албума “Небеска тема”, као и из целог опуса “Идола”, док би и цео албум “Одбрана и последњи дани” сврстао у врхунске, и све песме су му готово пођеднако драге.



Драган Амброзић, познат као енциклопедија домаће и светске рок музике, критичар, теоретичар, уредник музичког програма - концерата Дома омладине Београда, присетио се да је у то доба био студент психологије, који је волео да слуша музику уз читање књига и стрипова.



"Плочу “Одбрана и последњи дани” слушао сам у једном грозничавом расположењу, јер она изазива тензију, помера људе изнутра. Покушавао сам да саберем мисли и тада и сада док сам се спремао за разговор. Албум је говорио о нама самима, кроз митолошки мотив тражења себе и одрастања. То је била нама који имамо 17 или 18 година права спознаја, најактуелнија тема у то време - сексуални и духовни идентитет. Као када отворите неку књигу и читате само о себи. Какав је био живот, управо таква је била и ова плоча”, оценио је Амброзић.



Модератор разговора је била Олга Кепчија, радио новинарка и водитељка на Радио Београду 202 и сетила се да је имала 12 година када је за рођендан на поклон добила албум “Одбрана и последњи дани” и признала да тада никако није разумела те песме и цео материјал, а омиљена нумера јој је “Кенозоик”.



Зорица Којић, као музички критичар, осврнула се на чињеницу да су момци из “Идола” имали тада 23 године, а она је напунила 15, и то је по њој била огромна разлика.



“Ми смо имали перспективу девојчице, а они иако не превише старији од нас, били су удаљени, неки други свет. Ми смо били деца Новог таласа који је имао тајну и мистику. Сви заједно смо слушали ту плочу у почетку код неког ко је имао новца да купи ЛП, а онда сам је касније слушала сама, јер она је тражила да се на миру осети, имала је еуфорију и интимност”, сматра Којић и додаје да је плоча све њих “натерала” да постану знатно зрелији људи.



Бенд није снимио ниједан званичан спот за овај албум, а продато је 50.000 носача звука у Југославији, док је prеthodni материјал “ВИС Идола” пазарило 200.000 људи.



“Све ту то биле веома блиске и наше теме. Управо када је плоча настала дешава се и одлазак Тита што је много тога променило. Схватили смо да то није више срећна земља, и да ће тек кренути разне поделе”, закључила је Зорица Којић.



“Идоли” су објавили следеће албуме за “Југотон” - „Београд - Пакет Аранжман“ - разни извођачи (1981), „Одбрана и последњи дани“ (Југотон, 1982), „Чоколада“ (1983) и „Шест дана јуна“ (1985) - албум објављен под етикетом “ВИС Идоли” иако група није више постојала.