Масимо: Нисам заинтересован за музичку „порнографију“

Елегантан и пристојан у маниру великана европске поп сцене говорио је о порнографији у музици, еуфорији београдске публике, новом албуму, приајтељима који му много недостају... 

Концерти Масима Савића обилују продукцијским стандардима који важе за највеће звезде поп музике у Европи... Његова музика је prеpoznatlljima мешавина елеганције канцоне и сирове енергије рокенрола. 

Најављујући концерт у Београду, Савић напомиње да још увек није одлучио у којем продукцијском оквиру излази са бендом на сцену Сава центра. 

Стално мењамо композицију концерта и још увек нисмо одлучили да ли продукцијским „мишићима“ украсити сцену и појачати доживљај код публике или оголити наступ с пар светиљски на сцени и фокусирати са на камерну размену емоција са публиком. Да се само ја питам, што није случај, свирао бих тај камерни концерт без продукцијских „мишића“ у Београду, казао је Савић. 

Цењени уметник је нагласио да је Сава центар идеално место за његове концерте. 

Тај простор је заправо позоришна дворана у коју стаје 4 хиљаде људи. Имам могућност да се обратим публици, а да истовремено не изгубим интимност позоришта. У Загребу постоји дворана Ватрослав Лисински у коју стаје три пута мање људи и понекад сам јако љубоморан на Београд јер има тако сјајно архитектонски скројену дворану као што је Сава центар, казао је Савић. 

За њега нема дилеме да се публика веома разликује у Загребу од људи који дођу на његов концерт у Београду. 

У Загребу је све у рукавицама. Никада се не дешава да концерти започињу еуфоријом. Еуфорију у Загребу мораш заслужити... Мораш се озбиљно нарадити да би те публика позвала на бис и то се догађа само зато јер људи воде рачуна шта ће други рећи о њима ако се претерано веселе. У Београду то није случај. Овде осећам људе који не долазе на концерт са сумњом да ће се добро провести. Дешавало ми се да пре концерта у Београду погледам какао ствари стоје у публици и да истог момента осетим много позитивне енергије и радост што ће ме чути... Тај осећај је непроцењив, казао је Савић. 

Околности у којима данас функционише музичка сцена на простору некадашње Југославије за њега све више представља платформу за обављање бизниса. 

Код нас, у целом региону, музичка „порнографија“ траје веома дуго и то никада нећу разумети нити сам заинтересован за нешто слично. Ту нема никаквог преноса емоција већ је реч о озбиљном бизнису који мобилише најниже људске страсти, а наравно да ће већи број људи увек бити више заинтересован за „порнографију“, него за белетристику... Е па мени се више свиђа белетристика, казао је Савић. 

Како каже никада није желео велику популарност на уштрб концепта и квалитета музике коју ствара и изводи. 

Знам да мали број људи, али веома битан број људи... негде око 0,5 посто јесте заинтересован за оно што радим. Ако рекламирам концерт у граду од два милиона људи онда је јасно да ће на мој концерт доћи 10 хиљада људи... Мени је то довољно... То је сасвим пристојан број људи којима се могу обратити. Више од тога ми није потребно, казао је Савић.

О новом албуму који носи назив „Сада“ Савић каже да га је као и све prеthodnе радио са концептом. 

Одредимо линију која ће нас водити кроз албум и тада настају песме. Као што су то радили Пинк Флојд. Сада је наша линија водиља била време... Време иза и испред мене и све ово сада што ми се дешава, каже он.

Након десет година видео сам фотографију из Стокхолма и помислио: „Опа, како сам добро изгледао“. Сада верујем да изгледам катастрофално. За 10 година ћу, ако преживим бити сигуран да сам супер изгледао... О том протоку времена говори мој нови албум. Људи треба да прихвате садашњи моменат и да се не стиде својих бора јер показују шта су све прошли у животу, каже Савић.

Албум „Сада“  говори о томе шта сам ја све прошао у животу и чему се нбадам у будућности, додао је он.   

Он се сећа драгих пријатеља који му много недостају. 

Смрт Арсена Дедића ме је много растужила. Недостају ми наша дружења. Волео сам да учим од тог човека јер је био непресушно врело знања. Бавио се филмом, радијом... Недостаје ми много и Милан Младеновић... Када сам живео у Београду дружили смо се и тек сада схватам колико је то време проведено с Миланом било сјајно... Има кога клинци да наследе... Има инспирације да се људи озбиљно баве музиком, казао је Савић.