ИНТЕРВЈУ: Меир Висел, члан израелског клавирског квартета „Октопус”

Чућемо, и имати прилику да се у то уверимо, на предстојећем фестивалу Номус 11. априла у Градској кући у Новом Саду, у наступу израелског клавирског квартета “Октопус”, насталог у жељи да и музику, компоновану за различите инструменте и саставе, прилагоди клавирском извођењу, не би ли се и она зачула на овом, за њих вероватно једином и најважнијем инструменту.

Бројкама изражен, извођачки потенцијал овог ансамбла чине два клавира и четворо пијаниста, њихових осам руку и четрдесет прстију, како се обично истиче за њих. Чланови овог квартета, Меир Висел, Ифат Зајдел, Тавор Гохман и Барт Берман, припадају различитим генерацијама, и пореклом су из разних земаља: Холандије, Марока и Израела, што додаје још зачина необичним спојевима, занимљивим комбинацијама и својеврсним музичким експериментима овог ансамбла.

Квартет “Октопус” изводи и позната класична дела, преаранжирана за овај ансамбл, као и савремене композиције. На концерту у Новом Саду извешће свиту “Пер Гинт” Едварда Грига, у аранжману Адолфа Рутарта, симфонијску фантазију “Море” Александра Глазунова, Анданте и варијације оп.46 Роберта Шумана, у аранжману Ернста Наумана, Капричо Е. Ашера, Словенску игру бр. 2 Антоњина Дворжака, у аранжману Роберта Келера, Мађарску рапсодију бр. 9 Франца Листа, у аранжману Емила Кронкеа, и Токату и фугу у д-молу J.S.Baha, у аранжману Макса Регера.

На репертоару “Октопуса” нису ретке композиције писане управо за овај квартет. Ту част им је донела популарност, коју су врло брзо стекли, тако да су неки од најеминентнијих израелских композитора почели да компонују за њих, као Јозеф Барданашвили, Еран Ашкенази, Нааме Перел и Цви Авни. Члан овог ансамбла, пијаниста Меир Висел такође компонује за квартет “Октопус”. Висел је, иначе, и диригент с докторском титулом, уз то и с дипломом математичара, до скоро и директор Музичке омладине Израела, дуго посвећен образовању младих музичара, оснивач Арапско – јеврејског оркестра младих. Поред свега тога, и своје солистичке каријере пијанисте и диригента, Висел је 2013. основао квартет “Октопус”, са којим сада наступа и открива нове светове и просторе музичких интересовања.

 Занимљиво је чути разлоге који подстичу неког музичара да своју солистичку каријеру остави мало по страни, удружи се са другима и постане члан овако необичног ансамбла. Како је “Октопус” настао, из какве жеље и намере?

- Идеја је потекла од мене, а добио сам је док сам гледао сјајан филм „Квартет“. Филм се завршава бриљантном изведбом Бахове Токате и фуге, а изводи је клавирски квартет. Звук је био богат и опчинио ме је. Одмах сам рекао својој жени да ћу основати такав ансамбл. Три месеца касније, почели смо с пробама.

 Може ли се рећи да чланови овог квартета деле и заступају мишљење да је клавир изузетан инструмент, на коме се може изводити, и мора се на њему чути, свака музика, компонована за било који инструмент, или било који оркестар?

- Управо тако. Штавише, ми чврсто верујемо да, када изводимо познато дело у аранжману, искрсавају нови музички елементи, од који су многи сакривени, или се тешко уочавају, када се слуша изворно извођење. 

 Шта привлачи композиторе да компонују музику посебно за „Октопус”, односно за тако необичан састав?

- Мислим да је главни разлог богат звук потекао од четрдесет прстију. Такође, и многе могућности стварања нових текстура и комбинација хармонијских и контрапунктских образаца.

 Међу тим композиторима сте и ви,  а као један од чланова “Октопуса” свакако добро изнутра познајете овај ансамбл. Да ли је то имало утицаја и како се одразило на ваше компоновање?

- Заправо и не знам. Само осетим да имам звукове у мојој глави, које бих волео да чујем у извођењу “Октопуса”.

 Како звуче позната дела у аранжманима за овај састав? Да ли треба да звуче исто, или напротив, нови аранжмани морају да им дају неку нову димензију?

- Ми, у ствари, разликујемо две врсте аранжмана. Један је чиста транскрипција, односно најбоље представљање оригиналне музике. Друга врста је прави аранжман, у који су унети додатни мотиви или комбинације гласова. На пример, ми волимо аранжман нашег Барта Бермана, начињен за израелску песму „Јерусалим од злата“, у који је додао контрапунктске имитације у стилу Јохана Себастијана Баха.

 Да ли ваши наступи привлаче пажњу публике више него уобичајени музички састави? Какве реакције публике изазива музика изведена на два клавира, са осам руку и четрдесет прстију?

- Мислим да изазивамо радозналост, која обично кулминира стајаћим овацијама. Надамо се да ће публика у Србији једнако реаговати.

 Чланови “Октопуса” су потекли из различитих средина, долазе из различитих земаља, састав свира најразличитију могућу музику, а резултат свега је заједничка жеља за овако необичним музичким путовањем, експериментисањем, истраживањем, изазовом. Да ли је та жеља испунила очекивања која сте можда имали када сте оснивали овај састав?

- Када сам оснивао „Октопус“, нисам имао појма где ће нас то довести. То што сте поменули је врло истинито и добро представљено, и постепено је расло, заједно с нашим заједничким радом. Да, надамо се да ће нас ово путовање одвести до нових клавирских квартета широм света, нових аранжмана, и нових оригиналних радова, које ће компоновати све више композитора. 

 Први пут сада наступате у Србији, у Новом Саду, на нашем познатом музичком фестивалу, који такође има склоности да публици представља и класичне и савремене композиторе и саставе, као и несвакидашње ансамбле. Како сте конципирали овај свој наступ? Зашто сте за овај концерт одабрали баш та дела и композиторе? Шта ћете понудити новосадској публици?

- Наш концепт је „Старо насупрот новом, познато насупрот непознатом“. Прво, ансамбл: јако добро познати инструмент клавир, насупрот необичној комбинацији пијанистичког квартета. Друго, сама дела: добро познати „Пер Гинт“, Дворжакове игре и Листова рапсодија, насупрот прилично непознате монументалне симфонијске поеме „Море“ Глазунова, Шуманове изражајне и лепе варијације, и савременог оригиналног дела једног младог израелског композитора.

Наташа Пејчић