INTERVJU: Meir Visel, član izraelskog klavirskog kvarteta „Oktopus”

Čućemo, i imati priliku da se u to uverimo, na predstojećem festivalu Nomus 11. aprila u Gradskoj kući u Novom Sadu, u nastupu izraelskog klavirskog kvarteta “Oktopus”, nastalog u želji da i muziku, komponovanu za različite instrumente i sastave, prilagodi klavirskom izvođenju, ne bi li se i ona začula na ovom, za njih verovatno jedinom i najvažnijem instrumentu.

Brojkama izražen, izvođački potencijal ovog ansambla čine dva klavira i četvoro pijanista, njihovih osam ruku i četrdeset prstiju, kako se obično ističe za njih. Članovi ovog kvarteta, Meir Visel, Ifat Zajdel, Tavor Gohman i Bart Berman, pripadaju različitim generacijama, i poreklom su iz raznih zemalja: Holandije, Maroka i Izraela, što dodaje još začina neobičnim spojevima, zanimljivim kombinacijama i svojevrsnim muzičkim eksperimentima ovog ansambla.

Kvartet “Oktopus” izvodi i poznata klasična dela, prearanžirana za ovaj ansambl, kao i savremene kompozicije. Na koncertu u Novom Sadu izvešće svitu “Per Gint” Edvarda Griga, u aranžmanu Adolfa Rutarta, simfonijsku fantaziju “More” Aleksandra Glazunova, Andante i varijacije op.46 Roberta Šumana, u aranžmanu Ernsta Naumana, Kapričo E. Ašera, Slovensku igru br. 2 Antonjina Dvoržaka, u aranžmanu Roberta Kelera, Mađarsku rapsodiju br. 9 Franca Lista, u aranžmanu Emila Kronkea, i Tokatu i fugu u d-molu J.S.Baha, u aranžmanu Maksa Regera.

Na repertoaru “Oktopusa” nisu retke kompozicije pisane upravo za ovaj kvartet. Tu čast im je donela popularnost, koju su vrlo brzo stekli, tako da su neki od najeminentnijih izraelskih kompozitora počeli da komponuju za njih, kao Jozef Bardanašvili, Eran Aškenazi, Naame Perel i Cvi Avni. Član ovog ansambla, pijanista Meir Visel takođe komponuje za kvartet “Oktopus”. Visel je, inače, i dirigent s doktorskom titulom, uz to i s diplomom matematičara, do skoro i direktor Muzičke omladine Izraela, dugo posvećen obrazovanju mladih muzičara, osnivač Arapsko – jevrejskog orkestra mladih. Pored svega toga, i svoje solističke karijere pijaniste i dirigenta, Visel je 2013. osnovao kvartet “Oktopus”, sa kojim sada nastupa i otkriva nove svetove i prostore muzičkih interesovanja.

 Zanimljivo je čuti razloge koji podstiču nekog muzičara da svoju solističku karijeru ostavi malo po strani, udruži se sa drugima i postane član ovako neobičnog ansambla. Kako je “Oktopus” nastao, iz kakve želje i namere?

- Ideja je potekla od mene, a dobio sam je dok sam gledao sjajan film „Kvartet“. Film se završava briljantnom izvedbom Bahove Tokate i fuge, a izvodi je klavirski kvartet. Zvuk je bio bogat i opčinio me je. Odmah sam rekao svojoj ženi da ću osnovati takav ansambl. Tri meseca kasnije, počeli smo s probama.

 Može li se reći da članovi ovog kvarteta dele i zastupaju mišljenje da je klavir izuzetan instrument, na kome se može izvoditi, i mora se na njemu čuti, svaka muzika, komponovana za bilo koji instrument, ili bilo koji orkestar?

- Upravo tako. Štaviše, mi čvrsto verujemo da, kada izvodimo poznato delo u aranžmanu, iskrsavaju novi muzički elementi, od koji su mnogi sakriveni, ili se teško uočavaju, kada se sluša izvorno izvođenje. 

 Šta privlači kompozitore da komponuju muziku posebno za „Oktopus”, odnosno za tako neobičan sastav?

- Mislim da je glavni razlog bogat zvuk potekao od četrdeset prstiju. Takođe, i mnoge mogućnosti stvaranja novih tekstura i kombinacija harmonijskih i kontrapunktskih obrazaca.

 Među tim kompozitorima ste i vi,  a kao jedan od članova “Oktopusa” svakako dobro iznutra poznajete ovaj ansambl. Da li je to imalo uticaja i kako se odrazilo na vaše komponovanje?

- Zapravo i ne znam. Samo osetim da imam zvukove u mojoj glavi, koje bih voleo da čujem u izvođenju “Oktopusa”.

 Kako zvuče poznata dela u aranžmanima za ovaj sastav? Da li treba da zvuče isto, ili naprotiv, novi aranžmani moraju da im daju neku novu dimenziju?

- Mi, u stvari, razlikujemo dve vrste aranžmana. Jedan je čista transkripcija, odnosno najbolje predstavljanje originalne muzike. Druga vrsta je pravi aranžman, u koji su uneti dodatni motivi ili kombinacije glasova. Na primer, mi volimo aranžman našeg Barta Bermana, načinjen za izraelsku pesmu „Jerusalim od zlata“, u koji je dodao kontrapunktske imitacije u stilu Johana Sebastijana Baha.

 Da li vaši nastupi privlače pažnju publike više nego uobičajeni muzički sastavi? Kakve reakcije publike izaziva muzika izvedena na dva klavira, sa osam ruku i četrdeset prstiju?

- Mislim da izazivamo radoznalost, koja obično kulminira stajaćim ovacijama. Nadamo se da će publika u Srbiji jednako reagovati.

 Članovi “Oktopusa” su potekli iz različitih sredina, dolaze iz različitih zemalja, sastav svira najrazličitiju moguću muziku, a rezultat svega je zajednička želja za ovako neobičnim muzičkim putovanjem, eksperimentisanjem, istraživanjem, izazovom. Da li je ta želja ispunila očekivanja koja ste možda imali kada ste osnivali ovaj sastav?

- Kada sam osnivao „Oktopus“, nisam imao pojma gde će nas to dovesti. To što ste pomenuli je vrlo istinito i dobro predstavljeno, i postepeno je raslo, zajedno s našim zajedničkim radom. Da, nadamo se da će nas ovo putovanje odvesti do novih klavirskih kvarteta širom sveta, novih aranžmana, i novih originalnih radova, koje će komponovati sve više kompozitora. 

 Prvi put sada nastupate u Srbiji, u Novom Sadu, na našem poznatom muzičkom festivalu, koji takođe ima sklonosti da publici predstavlja i klasične i savremene kompozitore i sastave, kao i nesvakidašnje ansamble. Kako ste koncipirali ovaj svoj nastup? Zašto ste za ovaj koncert odabrali baš ta dela i kompozitore? Šta ćete ponuditi novosadskoj publici?

- Naš koncept je „Staro nasuprot novom, poznato nasuprot nepoznatom“. Prvo, ansambl: jako dobro poznati instrument klavir, nasuprot neobičnoj kombinaciji pijanističkog kvarteta. Drugo, sama dela: dobro poznati „Per Gint“, Dvoržakove igre i Listova rapsodija, nasuprot prilično nepoznate monumentalne simfonijske poeme „More“ Glazunova, Šumanove izražajne i lepe varijacije, i savremenog originalnog dela jednog mladog izraelskog kompozitora.

Nataša Pejčić