ЂУРЂА ПАПАЗОГЛУ, ИЗВРШНА ДИРЕКТОРКА  MUSIC ART PROJECT-а: „Музиком наде” против сиромаштва

Овај програм намењен је деци, поготово оној из маргинализованих група, са жељом да кроз музику открију бољи свет, уживајући у њој и учећи уз њу. Након девет година и рада и мноштва успеха, покренута је нова донаторска кампања “Буди и ти део наде” за потребе даљег развоја музичког центра у ОШ „Бранко Пешић“, у оквиру које се позивају грађани, предузећа и институције да, у складу са својим могућностима, помогну редовно и квалитетно музичко образовање ученика који, негујући свој таленат, остају у систему образовања и, уз помоћ свих нас, добијају шансу за бољу будућност. 

– Наша организација, Мусиц Арт Пројецт, одлучила је да се кроз рад са децом и младима и сама системски придружи процесу реформе образовања у Србији, тек после две године спровођења стручних скупова, мајсторских радионица и семинара за професионалне музичаре и професоре музике у музичким школама. Било нам је неопходно да стекнемо дубљи увид у тренутно стање у музичком образовању код нас – каже нам Ђурђа Папазоглу, извршна директорка програма “Музика наде”. – За то време се Ел Система методологија у свету већ проширила на 65 држава са око 100 програма и обухватила преко 4 милиона деце. У свету професионалне музике се испрва дуго шушкало о овом програму, а после чувеног наступа “Симон Боливар оркестра” са Густаво Дудамелом у Ројал Алберт Холу 2008. године, постало је јасно да се у далекој Латинској Америци одиграва иистинска музичка револуција.

Како је дошло до сарадње на представи “Деца” по тексту Милене Марковић? 

– Након концерта на Коларцу за време короне, наша наставница је довела композиторку Ирену Драговић која је, по њеном сведочењу, тада одлучила да за представу “Деца” жели баш овакве, спонтане, искрене и душевне хорске учеснике. За нас је то била важна прилика од које смо помало зазирали, будући да је Народно позориште важна национална институција, а да наши полазници имају још много тога да искусе и савладају, не од нотног и музичког материјала и једнократног искуства на наступу, већ у погледу редовне комуникације са уметницима, радницима и свим запосленима у Народном позоришту. У питању су комуникацијске активности које у сваком смислу превазилазе њихова дотадашња искуства. Живот у сегрегисаној заједници вас ускраћује за исте и са педагошке стране смо размишљали о брзини њиховог узлета и које то позитивне и евентуално негативне ефекте може да има. 

Професионални свет је био запањен енергијом, страшћу и квалитетом извођења многобројних дечјих, омладинских и професионалних оркестара који су ницали широм Венецуеле, посебно имајући у виду да су чланови оркестара углавном долазили из маргинализованих група, тачније из дубоког сиромаштва. Почетак имплементирања овог програма код нас везује се за инаугурациони концерт, одржан 9. новембра 2014. са оркестром РТС-а, диригентом Бојаном Суђићем и чувеним трубачем Франциско Паћо Флоресом из Венецуеле, амбасадором нашег програма. На том концерту су наступили и ученици музичких школа из Јагодине, Параћина, ојачани школом за музичке таленте у Ћуприји, и хором Дечјег културног центра из Београда у којем су певале и девојчице из Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској. У оркестру су једно поред другог седели млади и искусни музичар, и показало се да су подршка и успешна искуства у оквиру подржавајуће заједнице круцијална за развој младих, као и да је вера у младе у основи сваког успешног образовања. 

У односу на глобалну идеју овог програма, које су особености рада на овај начин у Србији? Шта је другачије, а шта евентуално теже или лакше у односу на примере из света?

– Пошто се сваки програм у свом настајању испочетка прилагођава и “кроји” сходно потребама средине за коју настаје, више сличности има програм у Ирској који укључује ромске породице, тзв. чергаре, као и наш програм са ромском заједницом на југу Србије и у Београду него наши други програми у мањим градовима са поменутим ромским програмом. То значи да, иако исте потребе имају деца у сеоским, приградским или ромским заједницама, као и деца у елитним београдским музичким школама, начини достизања нама битних резултата су другачији. Из тог разлога и постоји мрежа “Система Европе” која обједињује сва наша искуства и једанпут до два пута годишње прави симпозијуме за размену методолошких искустава. 

Које бисте позитивне, успешне примере посебно издвојили из овог програма, међу полазницима који су успели да развију свој таленат?

– Успеха је било много. Они се могу мерити кроз успехе ансамбала који су учествовали оквиру Система Европе омладинског оркестра у Мадриду у Националном аудиторијуму 2022, у Southbank Центру у Лондону 2018, у Одеон Атикусу у Атини 2017, и Театру Арћимболди и чувеној Миланској скали у Милану 2015. године. Такође су важни њихови наступи у националном оркестру Музике наде, који је више пута наступао у Коларчевој задужбини и 9. маја на позив Делегације ЕУ у Србији у МТС дворани пред 3.500 људи. С друге стране, хорски наступи су често били у сарадњи са уметницима, хорским диригентима који су формирани у сарадњи са диригентом Хора Бечких дечака. Како Музика наде у Србији ради у партнерству са другим основним и музичким школама, наши успеси су успеси њихових предметних професора, у склопу њихових матичних школа, а наших партнера, који кроз сарадњу са Ел Система менторима чине део шире мреже.Током спровођења пројекта у Врању и нашег вишегодишњег тарге- тирања аматерских трубача и њихових породица које живе од бављења музиком, смо многе ђаке из тих породица уписали у музичку школу.

Тренд је постојао, јер су аматерски свирачи схватили да њиховој деци треба исправан занат уколико желе да трају на музичкој сцени, али је он био видно појачан доласком страних стручњака и позивом на сарадњу. Чак је један ученик из средње медицинске школе, ванредно исполажући музичке испите, ушао у музички образовни систем и наступио у Система Европе омладинском оркестру у Атини 2017. године. На тај начин, образовање младих трубача који су занат учили од својих очева и стричева, употпуњено је и знањем професора трубе и наших гостујућих предавача, ментора програма.  

Међу уметницима који су радили на програму су Нела Михаиловић, Драган Мићановић, Бојана Стефановић, Миона Марковић, Марчело, Сузана Лукић ... Како су они реаговали на позив и какве су биле њихове реакције, или евентуални посебни доприноси реализацији програма?

– Један део јавних личности, наших амбасадора програма, са којима имамо част и срећу да деца из ОШ “Бранко Пешић” сарађују, упознао се са програмом Музика наде кроз рад на представи “Деца” у Народном позоришту. Други део јавних личности је успоставио сарадњу са нама, кроз “добар глас” од досадашњих подржавалаца програма који су их упознали са нашим радом у тој изузетно сегрегисаној школи. Жеља наших амбасадора програма је била да се  друштво упути у овај проблем и повећа свест да је потребна подршка целог друштва да би ученици ове школе прекинули зачарани круг сиромаштва.  Наши уметници су упознати са изазовима са којима се сви заједно као друштво суочавамо и спремни су да поделе своје слободне сате за допунске активности са ученицима нашег програма, што читајући им басне и бајке, то глумећи заједно са њима и радећи на исправном изражавању и изговору. Планирамо нову продукцију и свакако  велики годишњи донаторски концерт на крају школске године.

 Н. Марковић