ЛОГОР У НЕМАЧКОМ ОСНАБРИКУ ПРЕТВОРЕН У МУЗЕЈ: Сачувано сећање на официре краљевске војске
Окружена са свих страна стамбеним зградама и другим објектима који све више стежу обруч око ње, једина преостала барака из комплекса заробљеничког логора Офлаг ВИ ц у Другом светском рату у немачком граду Оснабрик, претворена је у музеј који чува сећање на више од 6.000 заточеника – официра Југословенске краљевске војске, о којима ни данас, 82 године од када су тамо доспели након хапшења, српска, а ни немачка јавност не знају много.
Да то постане музеј под именом Барака 35 постарали су се чланови удружења Антиратна барака Атер-Оснабрик, углавном потомци некадашњих затвореника, којима су у помоћ притекле оснабричке институције, те тамошње црквене општине - православна и јеврејска.
Од када је 2021. у Бараци 35 отворена стална поставка која фотографијама и документима – уз помоћ нешто предмета распоређених по просторијама у којима су боравили логораши – сведочи о њиховим судбинама, постала је место сусрета садашњости и прошлости одакле се шири истина.
Стога је циљ организатора и оснивача да што више људи, како Немаца, тако и Срба, посети музеј и на лицу места сазна детаље о логору. Тако је, рецимо, почетком децембра у организацији Удружења „Помоћ за млади живот“ из Лагенхагена у близини Хановера, ово место походила је и група махом млађих чланова хора цркве Свети Ђорђе из Бијељине и Врбаса. Они су само једна у низу група које су посетиле то место од када је пре две године у бараци отворена стална поставка.
– Изложбом дајемо допринос култури сећања – каже нам историчар др Жељко Драгић, један од аутора поставке и потпредседник удружења Антиратна барака Атер – Оснабрик. – Она презентује и документује новоистражена сазнања и сведочења о догађајима у логору и судбинама заточеника. Нова истраживања о бившем ратном заробљеничком логору помажу да се попуне историјске празнине и дају подстицаји за даља истраживања. Историја бившег логора указује и на неке посебности које су у целој Немачкој јединствене. У ове посебности спада и сазнање да је 450 интернираних јеврејских официра имало право да организује своју заједницу и да су, релативно неометано, могли да исповедају своју веру. За Оснабрик је Барака 35 и грађевински доказ официрског логора ВИ ц, место незаборава, које ће грађанима приближити део градске историје, историје српско-немачких односа и европске историје.
По речима др Жељка Драгића, више од 10 година трајали су напори удружења Антиратна барака Атер-Оснабрик да се барака сачува као сведок историје и буде доступна посетиоцима. Он истиче да је Вермахт на том месту између 1935. и 1937. године изградио бараке за потребе обуке војних обвезника.
За време напада на Француску 1940. овде су доспели први ратни заробљеници, а од немачког напада на Балкан, то је било место у ком су боравили заробљеници с простора југоисточне Европе, међу којима је било највише српских официра. Логор је распуштен 28. марта 1945, али је још неко време служио као сабирни центар за људе без држављанства, тако да су се поново у њему нашли неки официри Југословенске краљевске војске.
Иначе, био је под управом британске армије све до 2008, да би већ следеће године Министарство културе и науке Доње Саксоније Бараку 35 прогласило појединачним спомеником.
- Тражимо и даље материјал да употпунимо поставку из периода оснивања логора као Вермахтове касарне преко коришћења као ратног официрског логора и после Другог светског рата када је коришћен за смештај људи без држављанства, до времена када је постао локација британске армије - додаје Жељко Драгић, уз напомену да се сведочанства, фотографије, документа... могу послати на мејл [email protected].
Иако није саставни део Бараке 35, о судбини официрског кадра предратне југословенске војске посредно говоре православна црква и гробље. Цркву посвећену Светом Георгију почели су да граде заробљеници који су остали у Оснабрику 1967, а довршили потомци 1982. уз свесрдну помоћ и оних који су се, не желећи да се врате у домовину, расули по свету. Старешина цркве протојереј-ставрофор Маринко Рајак појашњава да је храм посвећен Светом Георгију зато што је 6. маја 1941. у логору служена прва литургија.
– Војна елита по слому Априлског рата је похапшена, стрпана у сточне вагоне и допремљена у логор. Међу њима је био и свештеник – резервни официр Милан Јовановић, који је служио прву литургију на Ђурђевдан 1941. године, на ливади и од тада се рачуна богослужбени живот. Они су преживљавали како су знали и умели, слабо се хранећи, али ипак успели да осмисле много тога на прави начин, па и верски живот. Будући да су то били образовани људи, интелектуалци, у датим околностима овде се одвијао културни живот на завидном нивоу - објашњава отац Рајак.
У савезничком бомбардовању 6. децембра 1944. године чак 116 официра је изгубило живот. Сахрањени су на спомен-гробљу у Оснабрику, које је такође незаобилазно место приликом посета логору. Њихова имена уклесана су на спомен-плочи у цркви.
Касније је сазидана и спомен-костурница у храму и парохијски дом. На другој парцели сахрањује се српски живаљ, али и остали православци. На том месту сахрањена је и Подунавска Швабица из Бачке, која је, напустивши Југославију после рата, у једном од српских официра у Оснабрику нашла животног сапутника.
Зорица Милосављевић
