РЕЧ КРИТИКЕ Мадлин Мартин: Последња књижара у Лондону

Постоји читава генерација аутора који су можда хтели да сниме филм, направе видео игру, или серију, али уместо тога, били су принуђени да своју причу спакују у странице књиге јер то је једино што је могуће урадити сам, и без нарочитог буџета. Иако Мадлин Мартин има очигледну љубав према књижевности с обзиром да је „Последња књижара у Лондону“ препуна омажа другим писцима, овај роман ипак делује као да је замишљена као неки мали, романтични филмић за недељно поподне, са мало мелодраме и историје и сасвим благом, готово дечијом иронијом.

Поставка о испиту зрелости које пролазе јунаци у периодима историјских ломова обично није досадна у нарацији – главна јунакиња Грејс је млада, наивна девојка која долази из провинције да би уживала у светлима и узбуђењу Лондона, да би се можда запослила у луксузном Хародсу, и провела своје девојачке године у престоници пуној догађаја, и свакако, пронашла љубав. Уместо тога, испоставља се да је узбуђења мало више него што је рачунала, с обзиром на то да се њене године ране адолесценције поклапају са почетком Другог светског рата.

Ово није озбиљна књижевност, већ она лака, жанровска, спремна за плажу или лењо поподне – најбољи комплимент за ову књигу је да (иако није фантастика) понекад подсећа на Харија Потера за одрасле, са својим једноставним, питким (мада понекад сувише површним) приповедним тоном. И поред мрачне теме у питању је релативно оптимистична књига која функционише на пар приповедних фонова – с једне стране ту је помало онеобичен угао романтичне младе девојке која почетак рата посматра готово као у сну, не схватајући испрва ништа од онога што се дешава, да би се, како време пролази, полако прилагођавала на све више измењено животно стање и све суровију свакодневицу у којој се град све више преображава у своју мрачну сенку, а рат постаје све разорнији; с друге стране, игра случаја која ју је довела у ситуацију да уместо у некој луксузној робној кући ради као продавачица у малој књижари покреће њену љубав према књижевности која постаје бег и утеха у крвавој стварности.

Настасја Писарев