Чувени филм Александра Саше Петровића из 1967. недавно је доживео успешну адаптацију на даскама Српског народног позоришта у режији Дејана Пројковског, што нам пружа повод да промишљамо о феномену Скупљача онда и сад, те о естетско-значењским разликама филма и представе које су, будући бројне, учиниле представу самосвојним уметничким делом које не подилази филму нити га изневерава.
