light rain
9°C
31.01.2025.
Нови Сад
eur
117.1203
usd
112.7241
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

МОНОГРАФИЈА ПОСВЕЋЕНА БОЖИДАРУ БОЖИ ПРОДАНОВИЋУ: Загонетност реалних призора

19.01.2025. 13:21 13:29
Пише:
Извор:
Јасна Јованов
Јасна Јованов
Фото: Јасна Јованов

Божидар Продановић – загонетност реалних призора, монографија
Музеј рудничко-таковског краја, Горњи Милановац
Уметничка галерија „Надежда Петровић”, Чачак, Горњи Милановац-Чачак 2024.

Божидар Божа Продановић (Прањани, 1924–Београд, 2006), сликар, графичар, цртач, мозаичар, професор Ликовне академије у Београду, чије је дело обележило скоро половину прошлог, па и почетак овог нашег, 21. века није имао заслужено место у нашој историји уметности.

Баштиници његових легата, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ и Музеј рудничко-таковског краја објављивањем монографске публикације обележили су стоту годишњицу уметниковог рођења, у Чачку заокружену изложбом поклона. Изложба буде и прође, али запис о делима остаје да сведочи о аутору и тумачењу његовог значаја, од сликарског до опште-друштвеног контекста. Монографија обухвата четири текста, репродукције и преглед радова слика из оба легата и породичне заоставштине. 

Уводни текст О сликарству мог оца Божидара Продановића написао је уметников син Милета Продановић; независно од монографије, текст је настао је током 2004-5. године, непосредно пред сликареву смрт. Комбинција стручног и критичког разматрања уметника и емотивно обојеног приказа, овакав приступ нам омогућава увид у породичну историју Продановића, гимназијско школовање у Горњем Милановцу и Чачку где се код уметника пробудило интересовање на сликарство, да би уследиле студије на Ликовној академији у Београду (до 1949) те течај зидног сликарства (1953/54). У периоду турбулентном за развој уметности у Југославији, профилишу се интересовања младог уметника – ка префињеном цртежу, графичком изразу, сликању предела, као и већег броја аутопортрета. 

Божа П
Фото: Божидар Продановић

Један од оснивача, радио је као предавач у Уметничкој школи у Пећи (1950–1953) где је добио прилику за непосредан контакт с природом али и магијом средњевековнхм фресака што резултира – „колико разноликошћу визуелних манифестација, толико и као метафизички принцип крунисан феноменом људског живота“, приетио је Милета Продановић. 

Следи рад на Академији у Београду, изложбе, студијска путовања. Визуелни израз Божидара Продановића формирао се на темељима поетског реализма, тежећи повремено ка геометризацији и асоцијативном сликарству, посебно у области пејзажа; цртежом је често изражавао занимање за музику, људско тело у покрету и фине прелазе у његовим облинама, а посебну област представљају мозаици који су красили споменике и јавне зграде, евоцирајући сећање на антифашистичку борбу или посебне намене простора, те портрети, породични, као и колега попут изванредног портрета Радомира Рељића. Пред крај каријере посветио се писању. Поред прецизности увида у очево стваралаштво, Милета Продановић је текст испунио посебним емоцијама које, сасвим очекивано, недостају у осталим текстовима. 

Миодраг Даниловић у есеју Дон'т yоу Wондер Сометимес абоут Соунд анд Висион? бави се проблемом рецепције с једне, а с друге стране интерпретацијом разговора и записа с уметником, што допуњава биографски и тематско-поетички проседе. Пажњу је усмерио на формативни период самог уметника –послератну обнову и трогодишњи боравак у Пећи, радове обојене локалним фолклором, утицајем фреско заоставштине, пажњом према сопственом лику и лицима знаних и незнаних. Усредсредио се и на мозаичке целине и припрему за ова дела, као посебан вид синтезе актуелне тематике и класичне уметничке технике. „Средњовековни живопис, поред боја земље и неба, привукао га је племенитом патином своје старине, али и својом од времена искрзаном и истрвеном фактуром...“ 

Та „искрзана и истрвена фактура“ приметна је у радовима све до краја каријере, а портретна остварења нашла су место и у мемоарском штиву Портрети које је сликар објавио 2001. године. Ауторке преостала два прилога – Мирјана Рацковић у студији Загонетност реалних призора и Ана Ранковић (Аутопортрет стваралаштва на поклон) – баве се приказивањем легата поклоњених Чачку и Горњем Милановцу; захваљујући темељној кустоској обради радова и успостављању прецизне хронологије, односно „погледу изнутра“ код преко 500 поклоњених радова, њихови текстови заокружују Продановићев опус као целину: осветљавају тренутак напуштања реалности, идентификују слику као емотивни доживљај, особености колорита и идентитет легата као својеврсног „стваралачког аутопортрета“. Захваљујући великом броју репродукованих радова, као и многобројним фотографијама из породичне архиве монографија као целина омогућава различите углове сагледавања целокупног стваралаштва Божидара Продановића у контексту сопственог, а такође и из визуре нашег времена.

Jaсна Јованов

 

 

 

Извор:
Јасна Јованов
Пише:
Пошаљите коментар