ГУСАРСКА МИТОПЕЈА Стрип серијал „Баракуда“

Тематски оквир серијала је једна од најомиљенијих „авантуристичких“ тема књига, филмова и стрипова намењених најширој публици – прича о догодовштинама пирата/гусара из „златне ере“ њиховог постојања.

Мада је пиратство постојало још у античким временима, оно које и данас узбуђује машту безбројних дечака дешавало се током XVI, XVII и XVIII века, превасходно у водима топлих карипских мора. Та дуга историја пљачкања бродова који су из колонија Новог света доносили блага у Европу последица је сукоба великих европских поморских сила, пре свих Француске и Шпаније, за превласт на морима односно за освајање што већих територија Јужне и Северне Америке. За те ратове су мобилисана мноштва морнара који су, по склапању мир, отпуштани из службе; они невични другим занатима пријављивали су се у посаде трговачких бродова на којима је рад био тежак, наднице мале, строгост капетана и официра немислосрдна а опасности сталне... Побуне посада су биле честе а одметници су, под црним заставама са мрвачким лобањама, пљачкали друге бродове; предводили су их харизматични капетани од којих су страховале читаве флоте.

Пирати су привлачили пажњу јавности како за својих живота тако и касније када су се о њима испредале легенде. Од романа „Острво са благом“ Р. Л. Стивенстона (објављеног у наставцима 1881-2. а као књига 1883) пирати су део иконографије популарне забавне литературе на коју се надовезала холивудска индустрија градећи мит који је имао мало заједничког са стварним догађајима, инсистирајући на шаблонизованим романтичним херојима, беспомоћним лепотицама, злим пиратима, импозантним поморским биткама које су деловале магично са великог екрана. Упркос безбројним мање или више успешним варијацијама, дела о пиратима и данас су популарна и радо „конзумирана“; потврда овога је и текућа стрип продукција „Чаробне књиге“ која паралелно објављује чак три пиратска серијала: „Риђобрадог“, „Републику Лобање“ и „Баракуду“. Сваки од серијала специфичан је по свом третирању теме (која је прерасла у самосвојан жанр), односно мањем или већем ослањању на факте. „Баракуда“ је међу њима „најслободнији“ односно самосвесно се темељи на чистој иконографији ове теме/жанра, ослобођен готово свих историјских условљености што му дозвољава слободно кретање и креирање ситуација односно интеракција међу ликовима, уз немали удео фантастике у читавом замешатељству. „Баракуда“ је маниристички вртоглави и експлозивни спој јаких личности, егзоричних локација, мистерија и интереса, битака и двобоја. Дифо своје јунаке непрестано баца на искушења, води од могуће пропасти до тријумфа, од дилеме до дилеме нудећи читаоцу вреле, безумне љубави, подлост и превару, част и освете. Жереми је прихватио вратоломни ритам приче и преточио га у прави ватромет ефектних слика пуних силине покрета, обилно засићених бојама и уклопљених у динамично монтиране табле. Стил шминкања и мимика јунака, уз разлетене косе и облачења у лепршаве костиме и фетишистичке кожне комплете носи у себи својеврсни бунтовни рок’н’рол штимунг из времена раних видео спотова.

Свеукупно, „Баракуда“ нуди чистокрвну адреналинску стрип авантуру којој је тешко - и непотребно - одолети и као таква ће пријати младима свих узраста.

Илија Бакић