Ако је судити по ономе што су један другоме писали Семездин Мехмединовић и Миљенко Јерговић у књизи “Трансатлантик mail” о томе којих се стихова и песама сећају и да песници живе онолико колико се памте њихови стихови, онда је мађарски песник Миклош Радноти жив. Његова личност, његови стихови, његова трагична судбина, на пример, спомињу се у три књиге које су објављене у току последњих неколико месеци, 80 година након што је мучки убијен на принудном маршу из логора у Бору где је био заробљен до севера Мађарске, 1944. године.